Одржан Форум о репрезентативности БДС у Новом Саду
Петог марта, у 12 часова, у оквиру 9. Стручно-научног скупа „Дани библиотека и библиотекара” на Међународном сајму књига у Новом Саду, у сарадњи са Градском библиотеком у Новом Саду и Подружницом БДС за Јужнобачки округ, у Мастер хали Конгресног центра, одржан је Форум БДС, са темом: „Статус Библиотекарског друштва Србије као репрезентативног удружења у култури”.
Поздравну реч и добродошлицу присутнима упутио је директор Градске библиотеке у Новом Саду Драган Којић, који је овом приликом честитао Библиотекарском друштву Србије и његовом председнику др Богдану Трифуновићу на новостеченом статусу, истичући значај високе позиције коју су издејствовали за своје чланове и све библиотекаре у Србији. Такође је похвалио доношење Етичког кодекса библиотекара као одличну полазну основу и исходиште у раду сваког библиотекара.
Модератор форума била је мр Милица Кирћански, помоћник директора за стручне послове у Градској библиотеци у Новом Саду, председник Подружнице БДС за Јужнобачки округ и члан Управног одбора БДС, која је представила и најавила др Богдана Трифуновића, председника Библиотекарског друштва Србије и директора Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку.
Председник Трифуновић је концизно изложио законски оквир и истакао разлике у нијансама када је појам репрезентативности за уметнике и стручњаке у питању. Обавестио је присутне да је стицање репрезентативности Удружења било преокупација више управа БДС, које је трајало читаву декаду. Након што је претходне године, у још једном наврату, Министарству приложило обимну документацију, Удружењу је статус репрезентативног удружења у култури коначно потврђен Решењем министра културе и информисања Републике Србије, 14. јануара 2019. године, чиме је оно признато и препознато код надлежних институција као релевантна адреса за многа питања из области библиотечко-информационе делатности. То је огроман успех и дична титула, који, међутим, доносе и одређене нове обавезе. Статус се лако губи уколико Удружење не извршава послове које му је, као репрезентативном удружењу, поверило Министарство. Поред унапређења целокупног библиотечког пословања, на којем БДС и иначе континуирано ради, Министарство културе и информисања РС потцртава циљ формалне „професионализације рада стручних радника–библиотекара”, како стоји у закључку Комисије која је одлучивала о захтеву БДС. То практично значи да је Удружење, пре свега осталог, дужно да региструје самосталне стручњаке у области библиотечко-информационе делатности и да о томе информише Министарство. Да би се овај посао успешно обављао, потребно је формирати Статусну комисију у оквиру Удружења, која ће приспеле предлоге разматрати и усвајати или одбијати, и то на основу пропозиција које је потребно прецизирати. Извесно је да статус самосталног стручњака у библиотечко-информационој делатности не може добити пензионер, студент и лице у радном односу. Оно што је при тумачењу представника Министарства остало магловито јесте одговор на питање да ли овај статус подразумева све што носи положај самосталног уметника у оквиру уметничких удружења, мислећи пре свега на социјално, пензионо и инвалидско осигурање, пореске олакшице при ангажовању и слично. Зато и није сасвим јасно да ли ће годишње финансирање од стране Министарства морати да се потроши на ангажовање правника и рачуновође, који би за ову врсту посла, по природи ствари, морали да буду укључени, или ће том сумом Удружење слободно располагати.
Будући да је тема нова и да се БДС налази на неистраженом терену, о њој ће се још разговарати.
Управник Централне библиотеке Универзитета у Новом Саду др Мирјана Брковић подсетила је да постоји пуно младих људи који заврше факултете и једногодишње стажирање у библиотекама, након чега и даље не налазе посао у струци, те да би они били погодни кандидати за самосталне стручњаке у библиотечко-информационој делатности.
Секретар Градске библиотеке у Новом Саду Светлана Миљуш искористила је прилику да подсети присутне на тему платних група и разреда, евоцирајући прошлогодишње догађаје када је од стране Министарства културе у неколико наврата покушано да се, мимо очију јавности, запослени у библиотечко-информационој делатности деградирају и сврстају у групе и разреде ниже од припадајућих. Упозорила је присутне да се слични покушаји могу поновити и овог лета, у време годишњих одмора. Обзнанила је да је на вези са Покрајинским синдикатом и синдикатима просветних радника, те да је потребно да будемо обавештени, како бисмо адекватно поступили. Богдан Трифуновић је подсетио на то да је БДС реаговало и тада, као и онда када је претила деградација школских библиотекара од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, и изјавио да ће Удружење реаговати и даље када је заштита струке у питању. Истакао је да је предлог Радне групе тада био реалан, али да га надлежни у Министарству нису уважили него су донели одлуку која је била неповољна по запослене у библиотечко-информационој делатности.
Директор Којић је предложио да се статус репрезентативности стави у функцију тако што ће БДС надлежнима у Министарству културе и информисања Републике Србије упутити захтев да се у Радну групу за доношење Закона о платним разредима уврсте стручњаци из репрезентативног удружења у библиотечко-информационој делатности, односно његов председник др Богдан Трифуновић, и да се инсистира на томе да се запосленима у свим библиотекама, заједно са школским, изједначи статус и то на тај начин што ће се уврстити у групу и разред истоветан онима у које су сврстани запослени у просвети. Богдан Трифуновић је додао да је најважније по овом питању бити јединствен и укључити и остала стручна библиотекарска удружења, јер је чињеница да јесмо бројни и да је у томе наша снага, као и да удружени имамо највеће шансе да испослујемо најповољнији могући положај за запослене у струци.
Овај предлог је у закључку форума усвојен. Форум је успешно приведен крају, уз појединачне коментаре подршке присутних.
Бојана Грујић, Градска библиотека Нови Сад
