Тематска монографија БДС у част јубилеја

Поводом обележавања седамдесетпет година рада Библиотекарско друштво Србије објавило је крајем 2022. године тематску монографију Библиотекарско друштво Србије: 1947-2022, како би се на достојан начин обележио велики јубилеј удружења библиотекара и књижничара Србије, као и значајан међаш у историјату и развоју библиотечко-информационе делатности код нас.

Монографија БДС плод је планова управе Друштва да се поводом јубилеја остави писани траг за наредне генерације библиотекара у Србији и чланова БДС. Из тог разлога је одлуком Управног одбора БДС 2021. године формиран Редакциони одбор из редова чланова Друштва, у који су ушли Татјана Брзуловић Станисављевић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“), Дејан Вукићевић (Народна библиотека Србије), Виолета Стојменовић (Народна библиотека Бор), Богдан Трифуновић (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ Чачак), Гордана Ђилас (Библиотека Матице српске), Дејан Ацовић (Библиотека „Браћа Настасијевић“ Горњи Милановац), Бојана Вукотић (Народна библиотека Србије) и Никола Петаковић (Библиотекарско друштво Србије). Уредница монографије је Драгана Грујић (Филолошки факултет у Београду), док су рецензенти издања Бојан Ђорђевић (Филолошки факултет у Београду), Жељко Вучковић (Педагошки факултет у Сомбору) и Бранка Драгосавац (Библиотека Правног факултета у Београду).

Монографија БДС истовремено је репрезентативно издање и практичан прилог за историју библиотекарства на овим просторима. Приликом промишљања типа публикације која би требало да обележи седамдесетпет година постојања БДС, управа Друштва и Редакциони одбор сложили су се око тематског приступа. Тиме је свестраност обраде основне теме стављена испред хронолошког излагања, које би, што је правилно закључено на самом почетку, произвело традиционално историографско дело оптерећено огромним бројем чињеница. Због тога је концепцијски издвојено неколико тематских области, које, компромисно, на најбољи могући начин сажимају комплексност прошлости библиотечке струке Србије испричане из визуре Друштва и његових чланова, од оснивања до стицања статуса репрезентативног удружења. Заступљене теме би се могле најкраће представити на следећи начин: корени, оснивање, активности, општи допринос струци, кључне личности, награде Друштва и лауреати, издавачка делатност, часопис Библиотекар.

Садржински илустровану књигу у пуном колору, квадратног формата 23 центиметра и обима 256 прошивених страница у тврдом повезу чини уводна реч, десет тематских поглавља подељених у две целине, предметни и именски регистар, резимеи на енглеском језику и белешке о ауторима. Ово издање се одликује и употребом модерних технологија, па је преко QR кодова на крају књиге могуће прегледање и преузимање електронске верзије књиге, прегледање филма о 75 година БДС, електронске хронологије, односно временске линије БДС, као и фотографија Друштва коришћених приликом рада на издању.

Монографију након уводне речи председника Друштва Богдана Трифуновића отвара поглавље Гордане Стокић Симончић (Филолошки факултет у Београду) о међуратном Друштву југословенских библиотекара, које је у периоду од 1931. до 1940. године поставило темеље, на основу коих је касније, у измењеним околностима након Другог светског рата, изграђена идеја и организација Друштва. Поглавље о оснивању и првој години рада Друштва библиотекара НР Србије Богдана Трифуновића приказује веома динамичних годину дана у историјату Друштва, када су донети оснивачки акти, успостављени органи и покренуте кључне активности које ће дугорочно обележити рад удружења. Једна од активности која је трајно утицала на развој библиотечко-информационе делатности јесте допринос Друштва оснивању Средње библиотекарске школе у Београду (1948), о чему извештава поглавље ауторке Татјане Брзуловић Станисављевић. Дугорочни допринос Друштва струци предмет је и наредног поглавља о професионализацији библиотекарства Србије кроз организацију саветовања, стручних скупова, конференција, семинара и пројеката Друштва, аутора Дејана Ацовића и Татјане Брзуловић Станисављевић. О личностима које су, међу огромним бројем чланова Друштва, оставиле трајнији печат и обележиле његов рад током седамдесетпетогодишње историје, писала је Бојана Вукотић, издвајајући основне биографске податке осамнаест председника, као и спискове потпредседника, секретара, благајника, чланова управних и надзорних одбора и Суда части. Бојана Вукотић је написала и поглавље о наградама Друштва („Стојан Новаковићˮ, „Записˮ, „Најбољи библиотекарˮ) и њиховим лауреатима током неколико деценија додељивања, као и о посебним дипломама и повељама за допринос развоју удружења и библиотечке делатности.

Одабрану хронологију БДС приредили су Богдан Трифуновић и Никола Петакавић, са намером да се у електронском облику на интернету она настави допуњавати у будућности.

Невелика, али разноврсна издавачка делатност Друштва, данас битна за општу историју српског библиотекарства, која се током већег дела историје удружења организовала у неповољним околностима оптерећених недостатком средстава, чини тему поглавља које потписују Виолета Стојменовић и Гордана Ђилас. На њега се надовезује поглавље Драгане Грујић, посвећено часопису Библиотекар, који је формално настао као орган Друштва за комуникацију 1948. године, док је данас један од најугледнијих научних часописа за библиотечко-информациону делатност на српском језику и својеврсни симбол Друштва.

Библиографију издавачке делатности Друштва, са 58 библиографских јединица, урадила је Меланија Блашковић (Библиотека Матице српске), док су предметне и именске регистре израдиле Гордана Ђоковић (Филолошки факултет у Београду) и Виолета Стојменовић. Сажетке је на енглески језик превела Оливера Кривошић (Библиотека Матице српске), док је белешке о ауторима уредила Драгана Грујић. Стручном редактуром, лектуром и коректуром издања бавила се Виолета Стојменовић.

Стручна јавност требало би да обрати пажњу на ово издање, јер оно је важан допринос општој историји библиотекарства Југославије и Србије. У околностима када још увек нису написане историјске синтезе српског библиотекарства и библиотечки лексикони Србије, а што се може препознати и на неколико места овог издања, објављивање монографије о најстаријем и највећем удружењу библиотекара, превазилази значај самог удружења. Са друге стране, монографија о БДС слави прошлу и данашњу позицију Библиотекарског друштва у националној струци, као и несумњиву улогу у развоју библиотечке делатности на овим просторима. У том контексту вредно је истаћи неке чињенице из књиге које потврђују претходне речи. Године 1948. Друштво је позвано да изради програм рада средње библиотекарске школе, а наредне је организовало прво саветовање библиотекара Србије у сарадњи са Министарством просвете. Друштво постаје члан Ифла 1950. године. У 1953. Друштво, у сарадњи са Народном библиотеком, израђује програм рада Библиотечког центра при Народној библиотеци, који је касније преименован у Одељење за унапређење библиотечке делатности, што је зачетак данашње матичне службе у националној библиотеци. Ускоро Друштво ради на тексту првог Закона о библиотекарству, који је усвојен 1960, да би на пленарном састанку у организацији Друштва новембра 1966. године били изложени најважнији ставови који су након годину дана довели до формирања Заједнице матичних библиотека Србије. У 1972. години Скупштина Друштва усваја предлоге о установљавању Дана библиотекара 14. децембра, као и награде „Стојан Новаковић“, која ће се редовно додељивати тек деценијама касније. Историјат удружења је истовремено и историјат окружења у коме је радило, па су ту и информације о кризи излажења часописа Библиотекар 1973. и 1974. године, као и о финансијским и организационим кризама БДС у последњој деценији 20. и другој деценији 21. века. Кризе су савладане, Друштво је опстало, а од 2019. године је препознато и као репрезентативно удружење за библиотечко-информациону делатност у Републици Србији.

Објављивање монографије финансијским средствима подржали су Министарство културе Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда, док је у настајању издања низ установа и појединаца пружио помоћ и допринос у циљу откривања, истраживања и обједињавања на једном месту података о личностима, годинама, догађајима, фотографијама и другим важним информацијама. Свима њима стручна јавност, културни посленици и читаоци књиге могу да упуте речи захвалности.