Нови броја часописа Библиотекар (2/2021)
У времену када су актуелна предавања на тему да ли је у току пандемија депресије, нови број Библиотекара посвећен је библиотерапији. У тематски број о терапеутској улози књиге уводи нас Даницa Савић текстом Настанак, развој и значај библиотерапије. У складу са типовима читалаца заснованим на Јунговој типологији личности, ауторка представља и типове књига које омогућавају индивидуалан приступ у процесу библиотерапије.
Мариана Палашевска из Националне и универзитетске библиотеке „Св. Климент Охридски” из Македоније, у раду сликовитог назива Библиотерапија или књигe на рецепт истиче важност библиотерапије за време пандемије.
Иако је библиотерапија званично призната као метода лечења и указано је на лековиту улогу књиге, Слађана Галушка поставља питање зашто о примени библиотерапије у школама у Србији нема више радова. Ауторка одговор налази у чињеници да се у школским библиотекама, упркос активностима намењених ученицима које се заснивају на читању и интерпретацији књижевних дела и које јесу библиотерапија, често не користи тај термин. Такође, открива да се у нашим школским библиотекама много више користи метода развојне и креативне библиотерапије.
Валерија Суворова из Регионалне специјалне библиотеке за слепе „М. И. Суворов” у Тверу, приказала је рад ове библиотеке и неке методе библиотерапије коришћене за време пандемије.
Ову тему заокружује текст Енике Гуљаш, доктора наука из области истраживања развојне е-библиотерапије, о променама у концепту и о томе како је њена примена еволуирала, као и о актуелним библиотечким услугама и препорученим књигама. Поред тога, поставља инртригантно питање и открива зашто неки библиотерапију сматрају опасном. Текст је у оригиналу на мађарском, а на српском језику доступан је захваљујући преводу Хеленe Омеровић и Јелене Цветић.
Редовна рубрика Прикази подсећа на најважније и актуелне догађаје у области библиотекарства. Доноси приказ Виолете Стојменовић и Драгане Милуновић о стручно-научном скупу Заједнице матичних библиотека Србије који је одржан у Народној библиотеци „Радоје Домановић” у Лесковацу од 9. до 11. септембра. Мирјана Нешић представила је Светски библиотечко-информациони конгрес (WLIC 21), 86. по реду, који се, по први пут у виртуелном облику, одвијао августа 2021. године у организацији Ифле. Рубрику, а уједно и цео број, затвара Жељкo Вучковић приказом монографије Драгана Роквића Историја Градске библиотеке Суботицe: 130 година.
Нови број доступан је у штампаном и електронском облику. Од овог броја часопис се налази у отвореном приступу на сајту bibliotekar.bds.rs и користи платформу отвореног кода Open Journal Systems, коју су инсталирали и подесили за часопис Богдан Трифуновић и Драгана Грујић. На овај начин омогућава се не само већа доступност часописа, већ се олакшава сарадња и комуникација између редакције, читалаца, аутора и рецензената. Уз то пружа могућност да се у сваком тренутку приступи целом броју или појединачним текстовима.
Било да сте заинтересовани као читаоци, аутори или библиотекари позивамо вас да се региструјете како бисте добијали обавештења о новом броју часописа и како бисте приложили свој текст. Редакција и даље прима радове и на адресу секретара БДС-а, Николе Петаковића, sekretar@bds.rs. Такође, позивамо вас да читате Библиотекар у штампаној или електронској форми. Уколико вам је дражи штампани облик, за набавку часописа можете се обратити секретару БДС-а.
