БДС учесник Сверуског библиотечког конгреса 2021
Руско библиотечко удружење (РБА) је у 2021. години организовало Сверуски библиотечки конгрес у Петрозаводску (Карелиа) од 16. до 20. маја, који је упоредо трајао и онлајн. Овогодишњи конгрес одржан је са основном темом Библиотеке 2030: заједно градимо будућност (Library 2030: We Are Building the Future Today).
На адресу Библиотекарског друштва Србије стигао је позив да учествује на конгресу, у оквиру онлајн панел дискусије Библиотечка удружења света у среду 19. маја 2021. РБА је организацојом овог панела желело да продуби сарадњу са струковним удружењима из целог света, у оквиру планова колега из Русије да се створи традиција учешћа националних удружења на Сверсуком библиотечком конгресу. Учесници панела су, између осталих, били и представници IFLA, EBLIDA и највећих библиотечких удружења света.
Панел дискусија била је посвећена кратким презентацијама модела стрaтешког планирања у оквиру националних струка и самих удружења, са фокусом на анализи промена које су настале услед пандемије вируса корона и иницијатива које су у плану за имплементацију до 2030. године. Између више од 20 струковних удружења из свих делова света, рад и активности Библиотекарског друштва Србије представио је председник Друштва, др Богдан Трифуновић. Он је у оквиру кратке презентације посебно нагласио активности удружења од марта 2020. године и иницијативе прилагођавања свакодневне праксе отежаним условима рада због пандемије. На првом месту то су организације онлајн скупова на свим нивоима, промене у званичним документима БДС које омогућавају ефектнији рад и доношење одлука, као и промоција развоја дигиталних алата и апликација коју БДС спроводи од 2020. године.
Учесници панела су поделили своја искуства, која су у великој мери била обележена заједничком темом рада у условима пандемије, са примерима како су поједина удружења превазилазила наметнута ограничења или иницирала неопходне промене у оквиру националних струковних правила. Између осталог, показало се да је пандемија покренула или убрзала у неким земљама доношење темељних аката који до тада нису постојали, као што су национални закони за библиотечко-информациону делатност. На примеру Србије се видело да је библиотечка делатност веома уређена на законодавном нивоу, док је више енергије потребно уложити у дугорочно планирање развоја струке, укључујући и стратегију развоја библиотечко-информационе делатности у наредним годинама, на основу које је потребно тражити и адекватнији статус струке у националним оквирима.
Снимак целокупног панела доступан је на адреси https://www.facebook.com/102793731452076/videos/344615933664415
