Нови број часописа Библиотекар 2/2019
Нови број часописа Библиотекар, други за ову годину, традиционално је објављен уочи Дана библиотекара и представљен на Свечаној скупштини Библиотекарског друштва Србије. И овај број, као и претходни, резултат је заједничког рада чланова редакције која од 2016. ради у непромењеном саставу: доц. др Драгана Грујић (главни и одговорни уредник), др Богдан Трифуновић, др Нада Арбутина, др Татјана Брзуловић Станисављевић, др Драгана Милуновић, Оливера Кривошић, Бојана Вукотић, дрсц. Марина Винај, доц. др Анна Ангелова и dr. Wooseob Jeong.
Библиотекар је током свог постојања, упркос прекидима у излажeњу, променама уредништва, редакције, периодичности излажења, увек имао једну основну одлику – да на својим страницама разматра актуелне теме из струке. У овом броју тема је откуп публикација. О откупу се најчешће говори афирмативно, међутим, ту се крију и многе замке. Увод у ову рубрику је рад Ане Јанковић који већ у наслову крије интригантно питање – да ли се одлучивање сме препустити библиотекарима? Ауторка аргументовано образлаже разлоге због којих садашњи начин откупа књига за јавне библиотеке треба променити и то пре откупа 2020. На овај рад надовезују се текстови Драгице Радетић Откуп књига за библиотеке: прелазак квалитета у квантитети Сабине Ђуркић Откуп књига у малим библиотекама: у раскораку са потребама корисника. Текстови, анализа и искуства колегиница могу допринети да се расветле евентуалне недоумице у овом важном сегменту рада.
Рубрика Пракса је, као и у претходним бројевима, најбогатија и најразноврснија. Њу отвара рад Татјане Брзуловић Станисављевић о осетљивоји актуелној теми – о заштити података. Читаоци се могу упознати са новим Законом о заштити података о личности, основним појмовима и новинама које Закон доноси. Такође, могу прочитати како се и да ли се ту сналазе библиотекари растрзани између закона и праксе. Ова рубрика обједињује радове који се односе на различите типове библиотека. О Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ у Београду, њеном пројектном пословању и разноврсним пројектима, а ту се свакако издвоја Темпус који је омогућио и аутоматизацију библиотечког рада, пише Адам Софронијевић. О едукативним и креативним програмима реализованим у Одељењу за децу Народне библиотеке „Стеван Сремац” у Нишу пише Саша Луковић Васиљевић. Само неке од радионица које могу да послуже као инспирација у раду на промовисању књиге и читања су радионице цртаног филма, Причај ми читај ми, Читање на плажи илилетовање у библиотеци. Такође, бројне активности намењене деци реализоване у Народној библиотеци „Ђура Јакшићˮ у Петровцу на Млави представила је Ксеније Илић.
У новије време све чешће се корисити синтагма криза читања чије постојање посебно школске библиотеке већ више година препознају. Са намером да се истраже читалачка интересовања ученика, Кристина Ковачевић анкетирала је ученике од 5. до 8. разреда у две основне школе у Београду и резултате аналитички представила у раду Креативне радионице, промоције и изложбе у школским библиотекама као видови развијања читалачких навика код ученика основних школа. Рубрика Пракса заокружена је радом Драгане Савин која открива корисничке књижне фондове на русинском језику у Градској библиотеци у Новом Саду.
У жељи да остану забележени надахнути говори библиотечких прегаоца приликом доделе значајних награда, у рубрици Хроника повремено се објављују беседе. У овом броју то је беседа Дејана Вукићевића, лауреата награде „Јанко Шафарикˮ, изговорена на обележавању Дана Народне библиотеке Србије.
Уколико би се сумирала важна дешавања у области библиотекарства у овој години, несумњиво значајно место заузима конференција IFLA одржана у Атини. Из тог разлога у рубрици Хроника Драган Милошевић открива детаље о Ставросу Ниархосу, његовој фондацији и посвећеном деловању првенствено у области културе, са акцентом на пројекат Културног центра Фондације који је фокусиран на пружање помоћи библиотекама и библиотекарству у Атини, у Пиреју.
Приказ овогодишње IFLA конференције у Атини, као и Сателит конференције IFLA Секције за рад са децом и младима која је одржана у Народној библиотеци Србије, дале су Оливера Настић и Милица Матијевић. Ове године у Вршцу је одржан још један значајан национални стручно-научни скуп, Библионет на тему Електронска грађа и извори у библиотекама, о чему је известила Драгана Милуновић. Приказ најновијој књиге Дејана Вукићевића о цензури у библиотекарству и издаваштву дао је Небојша Ковачевић под сликовитим насловом Један (п)опис „подручја борбе”.
Иако је након првих бројева Библиотекара одлучено да у Србији буде само један часопис за библиотекарство, на срећу данас то није случај. На научној и стручној сцени има места за све, што потврђује и Бојана Вукотић приказом новог броја Библиозоне, часописа за библиотекарство, информатику и културу Народне библиотеке „Стеван Сремац” у Нишу.
Нови броје часописа доступан је у штампаном и електронском облику (на сајту Библиотекарског друштва Србије). Заинтересоване колеге за набавку штампаног примерка могу да се обрате секретару Друштва на sekretar@bds.rs. На исту адресу редакција прима радове за нови број часописа.
