Трансформисати библиотеке, трансформисати друштва

Трансформисати библиотеке, трансформисати друштва
84. ИФЛА конгрес

Овогодишњи, 84. по реду ИФЛА (The International Federation of Library Associations and Institutions) конгресi одржан је од 24. до 30. августа у Куала Лумпуру, Малезија. Конгрес је организован са темом Трансформисати библиотеке, трансформисати друштва, а актуелна председница ИФЛА-е, Глорија Перез Салмерон (Gloria PérezSalmerón) већ на самом почетку нагласила је као лајт мотив конгреса да трансформацију покрећу управо библиотеке као мотори промене у друштву.


Велики број одржаних седница био је посвећен оснаживању библиотека да својим капацитетима и утицајем који имају на заједнице постану покретачи позитивних реформи у друштву и да ИФЛА глобална визија са конкретним локалним утицајем на заједнице представља заједнички правац којим треба ићи ка активном стварању будућности какву желимо у својим библиотекама.
Професионална интересовања ауторке овог приказа највише су била усмерена седницама у организацији Комисије за стару и ретку књигу и посебне фондове, Комисије за генеалогију и завичајне фондове као и седницама посвећеним развоју и управљању колекцијама. На овим седницама било је речи о савременим токовима као и новим проблемима у домену посебних збирки у библиотекама. Представљен је акциони план са резултатима за претходну и текућу годину који говоре о новим потребама корисника посебних збирки као и да се специфичности рада са посебним збиркама умножавају и расту великом брзином па је као приоритет у садашњем и будућем раду Комисије, истакнута подршка усавршавању библиотекара и подстицању развоја нових вештина и компетенција. У овом контексту од великог заначаја је била и седница у организацији Комисије за стару и ретку књигу и посебне фондове, Управљање знањем и Академске и истраживачке библиотеке са темом Дигитална стипендија и управљање знањем- изградња самопуздања у дигиталном свету (Digital scholarship and knowledge management: building confidence in the digital world). Истраживање могућности за унапређење професионалних вештина и развој нових приступа у раду са посебним збиркама и њиховим корисницима од посебног је значаја за библиотекаре који сами раде на збиркама (што јесте случај у већини библиотека у Србији).
Велико интересовање учесника конгреса привукле су седнице на којима су представљани савремени алати за промоцију позитивних примера библиотечке праксе (ИФЛА карта светаii, storytelling и др), повећање видљивости библиотека у друштву и развијању алата и способности библиотекара за заговарање интереса библиотека у локалној заједници и глобално.


С обзиром на тренд пораста употребе друштвених мрежа у библиотекама и коришћења комуникационих могућности које оне пружају библиотекарима и корисницима библиотека део програма чиниле су и сесије Чекајући следећу велику ствар (Social networks. Looking for the next big thing: libraries and social networks) и Како бити на 1000 места у исто време (Expand your reach in a digital World: How to be in a 1000 places all the time) које су биле у највећој мери посвећене коришћењу друштвених мрежа у креирању нових корисничких сервиса и представљањима актуелних пројеката у области дигиталног маркетинга и комуникација у библиотекама.
За све који су на ИФЛА конгрес дошли по први пут од велике користи су биле Седница за нове учеснике (Newcomers Session) на којој су дате главне смернице за сналажење, оријентацију и коришћење могућности које пружа конгрес и у оквиру које су учесници знажно подстакнути на интеракцију, упознавање и развијање професионалне мреже и Седница најважнијих тема ИФЛА-е (Highlights Session) на којој су посебно најављене седнице које се односе на глобалну визију, главне пројекте и иницијативе ИФЛА-е.

У оба случаја, за учеснике одлична прилика да се лично упознају челници ИФЛА-е који су се у својим говорима надметали у разбијању сваке врсте дистанце у односу на пристуне. У исту сврху послужили су и расположиви термини за упознавање са ИФЛА тимом на ИФЛА штанду у оквиру изложбеног простора који нису захтевали претходну најаву. Сви су били ту на челу са председницом ИФЛА-е, отворени за разговор на теме којима се баве.
Током Седнице изабраног будућег председника (President-Elect’s Session) Кристин Мекензи (Christine Mackenzie) објавила је као мото свог предстојећег мандата– Хајде да радимо заједно! (Let’s work together!) сарадња дакле, било између одељења једне иснтитуције или међуинституционална на свим могућим нивоима представљена је као кључ успеха у постизању било ког од циљева глобалне визије. Снажна порука будуће председнице ИФЛА-е је да су начини сарадње вишеструки и да носе са собом разне изазове које међутим, библиотекари посвећени постављеним циљевима имају снаге да превазиђу.


Осим највећег до сада броја уживо преношених седница којих је било 9, а које су и након конгреса доступне на ИФЛА јутјуб каналуiii, овогодишњи конгрес донео је још неколико новина.
По први пут учесници су били позвани да у оквиру Седница кратких говора (Lightning Talks) у трајању до 7 минута изложе своје пројекте, што је био свеж и динамичан начин размене идеја и мишљења.iv
Председничка седница Мотори промене: мењамо себе да би променили свет (Motors of Change: Changing Ourselves to Change Our WorldIFLA Presidents Session) овога пута организована је на сасвим нови начин. Кроз говоре и међусобни разговор садашње и бивших председница ИФЛА-а дат је преглед континуитета развоја идеје снажних библиотека као јединствених институција које свима једнако омогућавају приступ информацијама и културном наслеђу и које као такве представљају покретаче промена у својим локалним заједницама а уједињене заједничком визијом и у целом свету.


Седница која је била међу водећим у разбијању предрасуда о библиотекарима и једна од најпосећенијих, свакако је била Библиотекарска мода: Шта наш стил говори о нама? (Librarian Fashion: What does the way we dress say about us?). Говорило се о различитостима као вредностима које нам помажу да боље искажемо себе и упознамо друге, фризури као клишеу и метафори, традиционалним елементима који ношени у садашњости преносе поруку будућим генерацијама као и радионицама за унапређење имиџа запослених у библиотекама. Завршетак седнице у виду модне ревије на којој је учествовао већи део присутних библиотекара донео је нову енергију и подстрек на храбрију и неспутану комуникацију и јавни наступ.


Поред новина у организацији седница, ове године је учеснцима конгреса по први пут на располагању био Ideas Storev. На више пунктова у оквиру простора у коме је организован конгрес постављени су формулари и кутије за убацивање идеја које су се могле односити на посао који библиотекар обавља или шире на државу из које долази. У 2017. години ИФЛА је почела да истражује и детектује изазове и могућности за библиотеке широм света. Дефинисано је 10 могућности за библиотеке и у оквиру акције Ideas Storе библиотекари и сви који подржавају библиотеке су у могућности да сe oпределе за једну од могућности и напишу своју идеју за акцију у циљу остварења те могућности. Онлајн акција траје до 30. септембра 2018. године а учесници конгреса били су у прилици да на лицу места попуне формуларе, убаце их у кутије и учествују у креирању заједничке визије библиотека будућности.


Када је реч о наградама које ИФЛА додељује, ове године је први пут додељена награда Dynamic unit award и то Секцији за континуирани професионални развој и учење на радном месту за изузетно успешан менторски програм (Continuing Professional Development and Workplace LearningCoaching Sessions) који су одржали у току конгреса и заинтересованим учесницима понудили индивидуалне тренинге за професионални напредак и даљи развој каријере.
Одржани су и бројни пратећи програми у току конгреса а Kултурно вече одржано у Tуристичком центру Малезије (MaTiC) било је прилика за дружење учесника конгреса и упознавање традиције, културе и гастрономије Малезије.
Амбасаде Руске Федерације у Малезији, Руски центар за науку и културу у Куала Лумпуру и Руско библиотекарско друштво организовали су Руско вече у част 200. годишњице рођења Ивана Тургењева. Одломак из Прве љубави прочитан је на 9 језика међу којима је био и српски.


Последњег дана конгреса организоване су посете библиотекама изван Куала Лумпура а у фокусу су били академске и специјалне библиотеке. Националну библиотеку Малезије било је могуће посетити свакога дана у неколико термина организованог стручног вођења кроз изложбени простор, збирку рукописа, старе и ретке књиге и легата као и дечијег одељења.


Организација ИФЛА конгреса традиоционално, окупља велики број волонтера. Ове године било их је око 300 изузетно посвећених својим задацима на читавој путањи конгреса – од дочека учесника на аеродрому до последњег организованог догађаја била је то енергија за памћење!


На завршној седници најављен је следећи, 85. ИФЛА конгрес који ће бити одржан 2019. у Атини, Грчка а објављен је и домаћин за 2020. годину – Окланд, Нови Зеланд.


Јелена Глишовићvi
Водитељ Kартографског фонда
Одељење посебних фондова
Народна библиотека Србије
 

i Овогодишњем конгресу присуствовало је преко 3 500 учесника из више од 110 земаља, oдржано је преко 250 презентација и дискусија, са 600 говорника и изложено је преко 120 постера.тација и дискусија, са 600 говорника и изложено је преко 120 постера.
ii https://librarymap.ifla.org/
iii https://2018.ifla.org/livestreamingwlicifla-2018
iv Библиотечкој јавности Србије ово је већ познати модел излагања који се последњих година врло успешно практикује на годишњим конференцијама Библиотекарског друштва Србије.
v https://ideas.ifla.org/
vi Јелена Глишовић је у програму конференције учествовала са постером презентацијом Нови програми – нова публика, корак ка новој перцепцији у друштву: Препознај и мапирај наслеђе – културни оријентиринг на платоу (коаутор Ана Милутиновић) New programmenew audience, a step towards a new perception in a society : Recognize and map heritagecultural orienteering on the plateau New programmenew audience, a step towards a new perception in a society : Recognize and map heritagecultural orienteering on the plateau New programmenew audience, a step towards a new perception in a society : Recognize and map heritagecultural orienteering on the plateau и у два дана по два сата, колико је било предвиђено време за постер презентације, велики број заинтересованих учесника упознала са програмом са којим је Народна библиотека Србије (НБС) учествовала у манифестацији Дани европске баштине 2017. године а чији су тим за реализацију чинили још и Ана Милутиновић, Славица Јанаћковић, Љиљана Башић, Драгана Пантелић и Никола Вукановић . На основу садржаја других постера посвећених раду са децом и представљању културног наслеђа и посебних збирки на иновативан начин као и на основу разговора са посетиоцима и заинтересованим учесницима могло се закључити да се представљени постер уклопио у актуелни тренд мултидисциплинарног и интерактивног представљања културног наслеђа које се чува у посебним фондовима библиотека широм света. Један од најважнијих сегмената организације програма представљеног на постеру била је сарадња колега из различитих одељења НБС у циљу сагледавања једне теме с различитих аспеката рада у библиотеци и представљања културног наслеђа на динамичан и свеобухватан начин.

You may also like...