Нови број часописа Библиотекар бр. 2 за 2022
Нови број часописа Библиотекар (бр. 2 за 2022) традиционално је објављен уочи Дана библиотекара 14. децембра. Редакција је настојала да овим бројем обележи јубилеј издавача – 75 година Библиотекарског друштва Србије, те прва рубрика Тема спаја традицију, историју и актуелан рад.
Први текстови посвећени су личностима које су допринеле не само развоју Друштва, већ и развоју библиотекарства у нашој земљи. Анђела Стошић и Биљана Ђурашиновић отргле су од заборава истакнуте појединце посебно значајне за прву етапу рада Друштва. По први пут дата је целовита професионална биографија Милице Војиновић, а кроз њен рад огледа и се и континуитет развоја Друштва. Допринела је оснивању Друштва југословенских библиотекара, током Другог светског рата настојала је да изради нацрт за Библиотекарски течај и Упутстава за рад средњошколских књижница, а по завршетку рата учествовала је у оснивању Друштва библиотекара НР Србије и у уређивању часописа Библиотекар (1948–1960).
Други текст је о Слободану Комадинићу, библиотекару и библиографу, који се сходно својој области интересовања посебно ангажовао у раду Секције за библиографију и документацију тадашњег Друштва библиотекара Србије. Осим тога, његово учешће на Ифлиним конгресима омогућило је упознавање са међународном теоријом и праксом у библиотечкој делатности и примену стандарда у послератном библиотекарству Србије.
Други део теме броја посвећен је новијем раду, председницима који су одговорно водили Библиотекарско друштво Србије, а и даље покрећу важне теме и усмеравају струку. Виолета Стојменовић водила је разговор са Александром Вранеш, Жељком Вучковићем, Јасмином Нинков и Богданом Трифуновићем и кроз њихове одговоре можете открити како виде развој и улогу Друштва, интересе и потребе библиотекара, али и како оцењују рад БДС-а и његових чланова током свог мандата.
Како уређивачка концепција почива на начелу теоретичара библиотекарства Доналда Уркарта – библиотеке нису острво, часопис доноси искуства колега из других земаља. У складу са темом броја, колегинице из Хрватске Алка Стропник и Лорена Мартинић представиле су рад Загребачког књижничарског друштва, њихов форум и платформу која омогућава усавршавање и повезивање библиотекара.
У часопису је и редовна рубрика Пракса која садржи стручни рад Ане Вукобрат: Значај заштите културних добара и вођења регистра старе и ретке библиотечке грађе од изузетног и великог значаја, а у светлу новог Закона о културном наслеђу. Даница Савић текстом води читаоце од Женске библиотеке у Лондону, преко Италијанске женске библиотеке, Женске библиотеке у Глазгову, Феминистичке библиотеке у Бејруту до Библиотеке Центра за женске студије у Београду.
Рубрика Прикази подсећа на најважније догађаје у области библиотекарства и потврда је бројних, разноврсних библиотечких дешавања. Најпре ту су прикази конференција. Тања Вуковић подсетила је на Библионет, 16. по реду, који је одржан на тему Библиотеке и доживотно учење. Ове године домаћин скупа била је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку. Гордана Ђоковић пренела је садржину Кобис конференције традиционално одржане у Марибору, а под слоганом Заједнички рад на изградњи поверења у науку и развој.
Други део ове рубрике доноси приказе публикација. Библиографија предратне серије часописа Жена данас представљена је не само библиотекарима и библиографима, већ и књижевним и културним историчарима. Монографску публикацију Јелене Андоновоски Паралелни српско-немачки корпус књижевних текстова: израда, проналажење информација и семантички веб, која је приређени текст докторске дисертације, представила је Александра Тртовац. Ову рубрику заокружује приказ Весне Живковић. Реч је о књизи Ирене Ваљехо Записано у бескрају: настанак књиге у античком свету, преведене са шпанског на наш језик и објављене претходне године у издању Лагуне.
Часопис прати и новости на међународном плану. Рубрика Преводи доноси Ифлина документа – нови Манифест за јавне библиотеке, објављен ове године, преиспитује улогу јавне библиотеке надовезујући се на претходне верзије како би се што детаљније приказало на који начин библиотеке данас служе својим заједницама. Захваљујући Оливери Кривошић доступни су и преводи који откривaју шта је измењено у односу на претходни Манифест и текст о библиотекама као чуварима културног наслеђа.
На последњим страницама овог броја опростили смо се од колега који су активно учествовали у раду Друштва и чији одлазак представља губитак за целу нашу библиотечку заједницу. У име БДС-а In memoriam за Дејана Вукићевића потписао је председник Друштва Богдан Трифуновић, а за Весну Црногорац колегиница Милица Стевановић.
Нови број Библиотекара поред штампаног доступан је и у електронском облику, у отвореном приступу, на сајту bibliotekar.bds.rs. Такође, на сајту часописа сада су доступни и комплетни бројеви од 2016. године.
Редакција позива сараднике да пошаљу научно-истраживаке и стручне радове било путем сајта или на адресу секретара Друштва sekretar.bds@gmail.com.
