Зборник Иновације и трендови у библиотекарству

Библиотекарско друштво Србије је почетком децембра 2019. године објавило зборник радова са XV конференције Друштва одржане 2018. године, Иновације и трендови у библиотекарству, који је уредио др Богдан Трифуновић. Лектор за српски језик новог издања Друштва је др Дејан Вукићевић, коректуру је радила Марија Радуловић, лектуру и коректуру текстова на енглеском језику потписују Тијана Бежанић и Оливера Кривошић. За дизајн и прелом текста заслужан је Миленко Савовић, док је публикација штампана у тиражу 300 примерака.

Након позива за радове у првој половини 2019. године, који је упућен свим ауторима чији су радови ушли у програм конференције, и поступка рецензије текстова који су стигли у предвиђеном року, за зборник Иновације и трендови у библиотекарству прихваћено је седамнаест радова на српском, хрватском и енглеском језику. Уредник је радове распоредио према редоследу излагања на конференцији, што је већ устаљена пракса за зборнике које објављује Друштво, осим у случају предавања по позиву на енглеском језику Тилмана Тегелера из библиотеке Лајбниц института за студије источне и југоисточне Европе у Регенсбургу The Role of Special Libraries in a Changing Digital World (Улога специјалних библиотека у дигиталном свету који се мења), које отвара зборник. У овом раду се разматрају изазови и могућности које дигитална трансформација нуди библиотекама кроз пример специјалне библиотеке источних и југоисточних европских студија. Аутор разматра изазове пред специјалним библиотекама у дигиталном окружењу, закључујући да своју мисију могу да наставе да врше ако се врате својим кључним надлежностима – стварању метаподатака.

Новим информацијама, медијима и корисницима у оквиру теме иновативности и трендова бави се рад Милице Матијевић (Библиотека „Димитрије Туцовић”, Лазаревац) и Елизабете Георгиев (Народна библиотека „Детко Петров”, Димитровград) Зед генерација као публика библиотека: инфлуенсери, друштвене мреже, мобилне апликације. Ауторке у проблемски контекст стављају рад библиотека са децом и младима одређеног узраста, такозваном „зед генерацијом”, која је рођена и одраста у ери свеприсутности Интернета и друштвених мрежа. Оне закључују да би најлогичнији корак био да са том публиком библиотеке комуницирају тамо где су и корисници – на неким од најпопуларнијих друштвених мрежа данашњице. Као конкретни циљеви деловања предлажу се мобилне апликација за приступ библиотекама и библиотечким фондовима, као и увођење апликација проширене реалности.

Следе четири рада које обједињује заједничка подтема Трендови. Јелена Лакерт и Невенка Здравковска (Библиотеке Универзитета у Мериленду) у раду Trendy or In Step with Times? A Year of Change at the University of Maryland Libraries (Тренд или у кораку са временом: година промене у Библиотекама Универзитета у Мериленду) разматрају како Библиотеке Универзитета у Мериленду мењају своје приоритете у складу с изменама потреба наставног особља и студената, иновирајући постојеће и уводећи нове врсте услуга, као и модела рада са корисницима. Лу Клаесон из Јавне библиотеке у Вагеруду, Шведска, у тексту Library Trends in Sweden (Библиотечки трендови у Шведској) даје преглед неких од најважнијих трендова у библиотекама Шведске и како ти трендови тренутно врше утицај на стручну јавност и запослене у библиотекама. Ауторка се посебно бави трендовима као што су дигиталне компетенције, мејкерспејс (makerspace) концепт, развој језика код деце уз активно ангажовање библиотека или дискусија око демократске мисије библиотека у друштву. Алмедина Салихагић (Комисија за очување националних споменика, Сарајево) у раду Циљеви одрживог развоја кроз програме и услуге у библиотекама Босне и Херцеговине бави се темом „Агенда 2030“ Уједињених нација, анализирајући програме и услуге које библиотеке пружају (или то могу) у корист 17 основних Циљева одрживог развоја УН. Ауторка је урадила истраживање и анализу резултата на основу учешћа у IFLA-IAP пројекту Unlocking the potential of Libraries in South-East Europe through Regional Cooperation and Sustainable Development, који је Библиотекарско друштво Србије водило током 2017. и 2018. године, са партнерима из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске: Асоцијација информацијских стручњака библиотекара, архивиста и музеолога, Друштва библиотека правних и сродних библиотека Југоисточне Европе и Хрватског књижничарског друштва. Ову групу радова затвара текст Библиотечка антиутопија или Библиотека слободних људи Небојше Гашића (Народна библиотека Куршумлија). Аутор на један особен начин разматра проблем технологизације библиотечке професије, као тренда који прети да дехуманизује библиотеку, наводећи истовремено неке од постулата традиционалних вредности библиотечко-информационе делатности којима је потребно вратити се.

Подтема Сусрети креативности и иновативности обједињује пет радова. Весна Црнковић (Народна библиотека „Радослав Никчевић”, Јагодина) у раду Maker space  – простор за стварање, a не само за конзумирање дефинише мејкер покрет као тренд у јавним библиотекама. Мaker space (мeјкерспејс) услугe промовишу учење кроз игру, имају потенцијал да демистификују науку, математику, технологију и инжењерство и охрабрују жене и недовољно заступљене мањине да траже каријеру у тим пољима. Ауторка закључује да укључивање мејкерспејса у библиотечке услуге може имати утицај на живот чланова заједнице јер корисницима постају доступни алати, ресурси и обука којима добијају неопходна знања за грађење будуће каријере. Наредни рад Бернадице Иванковић (Градска библиотека Суботица) Креативност, иновативност и оригиналност, стваралачки процеси у раду с младима у Градској библиотеци Суботица доноси приказ нових начина и метода рада са младима ове установе, што укључује и неформални начин рада који подстиче оригиналност, стимулише радозналост и омогућава слободу изражавања кроз тинејџерски читалачки клуб и сличне иницијативе. Радмила Милинковић и Звездана Стојкановић (Факултет музичке културе, Београд) у тексту Савремена музичка библиотека приказују иновативну праксу савремене музичке библиотеке. У раду су размотрене специфичности и иновативне услуге музичких библиотека у складу са потребама корисника 21. века кроз примере из праксе, као и тек планиране активности у раду Библиотеке Факултета музичке уметности у Београду. Музика је на неки начин у фокусу и наредног рада, Мелодија моје библиотеке, који потписује Милијана Дмитровић Торма (Библиотека „Глигорије Возаровић”, Сремска Митровица). При градској библиотеци Сремске Митровице основан је хор, у циљу унапређења делатности и привлачења нових корисника. Рад даје сажет приказ хронологије догађаја који су утицали на развој нове и иновативне активности јавне библиотеке. Сусрете иновативности и креативности веома оригинално затвара рад Николе Петаковића (Библиотекарско друштво Србије) Шта повезује чај, дом и уво?, чија је презентација на XV конференцији БДС проглашена за најбољу током сесије затварања скупа. У овом раду анализирају се проблеми приликом израде квалитетних аудио-издања за кориснике којима је то једини начин да уживају у садржају публикација или који преферирају тај формат у односу на штампани или дигитални. Кроз методу „текст у говор” (Text to speech – TTS) могуће је релативно лако доћи до аудио верзија публикација, али се кроз духовите примере из праксе у раду показују све препреке на том путу потенцијалних издавача и библиотекара.

Четврта група радова, на Конференцији обједињених под темом Библиотеке и образовање, укључује шест текстова. Први рад је ауторки Аните Туфекчић (ОШ „Антун и Стјепан Радић”, Гуња) и Биљане Крњајић (ОШ „Синиша Главашевић”, Вуковар), под насловом Креативна настава у школској књижници кроз тимски рад и игру помоћу online алата. У раду се разматра коришћење различитих онлајн алата који могу да допринесу проналажењу или изради дигиталних садржаја за наставу у школи, у циљу подстицаја развоја креативних вештина ученика и школских библиотекара. Следи рад Школски библиотекар – иноватор и лидер Слађане Галушке (ОШ „Свети Сава”, Београд). Ауторка у раду разматра нове концепте школске библиотеке и нове улоге школског библиотекара у 21. веку. Представљени су трендови у свету и начин на који се прате у Србији, посебно у вези са лидерском и иноваторском улогом библиотекара. Као примери из праксе наводе се активности Основне школе „Свети Саваˮ у Београду у којима библиотекарка подстиче развијање читалачке, информационе и медијске писмености ученика. Наредни рад потписују Тања Вуковић и Марија Радуловић (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак), Библиотека као учионица зед генерације. Предмет овог рада је анализа резултата интернет анкете чији је циљ био истраживање радионичарских активности за основце и средњошколце (тј. припаднике последње зед генерације) организованих у библиотекама у Србији током распуста 2018. године. Истраживање је обухватило циљне групе, теме, однос заступљености креативних активности наспрам сазнајних, компетенције библиотекара итд. „Кад неће ученици у библиотеку, библиотекар ће у учионицу: часови библиотекара у основној школи” наслов је наредног објављеног рада Ане Дуковић и Мирјане Радовановић Пејовић (ОШ „Душан Јерковић”, Ужице). Циљ овог рада је да укаже на неопходност извођењa тематски различитих креативно-едукативних радионица школског библиотекара у свим одељењима основне школе, како би се ученици обучили за употребу информационог библиотечког апарата. На тај начин се ученици континуирано упознају и са најважнијим појмовима библиотекарства. Истовремено се кроз примере добре праксе у раду подстичу школски библиотекари у Србији да на сличан начин планирају своје активности. Биљана Давидовски, Бојана Маринчић и Драгослава Родаљевић (Народна библиотека Ужице) у раду „Види шта читам – Народна библиотека Ужице као креативни стварни и виртуелни простор за изражавање младих” презентују још неке начине креативног рада са младима, у овом случају адолесцентима као једном од најзахтевнијих узрасних група за културне садржаје и услуге библиотека. Поред примера из праксе у раду се дају и резултати анкете којом су испитани ставови младих о популарним видовима информисања, који служе као путоказ у даљем раду Библиотеке. Зборник затвара рад Саше Луковић Васиљевић (Народна библиотека „Стеван Сремац”, Ниш) Авантура звана библиотека. Ауторка се у раду бави личним искуством посете и стицања детаљнијег увида у рад три библиотеке у Тексасу, које могу својим бројем услуга, њиховом разноврсношћу и иновативношћу, да послуже као модели будућег развоја и јавних библиотека у Србији. Иако ауторка примећује да је друштвено-економски јаз два окружења очигледан, неки уочени примери и решења функционисања мреже библиотека у Хјустону веома су примењиви и у домаћем контексту.

Зборник Иновације и трендови у библиотекарству објављен је захваљујући средствима из пројекта БДС одобреног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, док је на издању сарађивао велики број појединаца: чланови Програмског одбора, уједно рецензенти послатих радова, лектори и коректори за српски и енглески језик, дизајнер и штампар зборника. Свима њима уредник издања упућује велику захвалност.