Одржан Форум библиотекара на 64. Београдском сајму књига

У сарадњи Библиотекарског друштва Србије, репрезентативног удружења у култури и 64. Међународног сајма књига, у Сали „Иво Андрић“ (Хала 1а) Београдског сајма у уторак 22. октобра 2019. године одржан је Форум БДС на тему „Како до квалитетнијег откупа књига“.

Учесници форума, већином библиотекари јавних библиотека у Србији, говорили су о откупу књига за јавне библиотеке у Србији, који сваке године спроводи Министарство културе Републике Србије, и који представља инструмент културне политике од изузетног значаја за јавне библиотеке, којим се обезбеђују актуелне публикације неопходне за попуну библиотечких фондова и задовољење потреба корисника јавних библиотека, пошто годинама уназад, многе локалне самоуправе не обезбеђују довољно средстава за набавку библиотечке грађе према утврђеним стандардима.

Један од највећих проблема јесу промењене пропозиције конкурса за откуп у последње три године и увођење тзв. „звездице“ за поједина издања која представљају обавезни откуп за сваку библиотеку која учествује у откупу (укупно 181 библиотека у Србији, укључујући и 4 библиобуса), али и измењена улога стручне комисије за откуп која одлуку о томе које ће публикације бити обавезно откупљене доноси на основу, за ове потребе, недовољно јасне и конкретне „Уредбе о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају из буџета РС, аутономне покрајине и локалне самоуправе“, а што није у складу са законима и подзаконским актима који регулишу библиотечко-информациону делатност и који библиотекарима гарантују набавку грађе и извора на основу самосталне процене и према утврђеној набавној политици, која је у складу са потребама најширег круга корисника.

Библиотекари су подвукли да, након извршене категоризације јавних библиотека у Србији у 6 група, откуп различито и несразмерно третира библиотеке у Србији, што је посебно изражено у последње три године, јер није добро да свака јавна библиотека добије обавезна издања у истом износу и по истим критеријумима, јер се у том случају, због различитих лимита за откуп, могућност библиотекара да самостално изаберу књиге за своју библиотеку (у складу са својим набавним политикама и специфичностима локалне средине, посебно структуре корисника и њихових потреба) драстично смањује, што се најбоље види у табели (пример откупа 2019):

2019	У динарима
Библиотеке по категоријама	Слободан избор	Са звездицом	УКУПНО	% са звездицом
I	2.424	218.165	220.589	99
II	45.646	218.165	263.811	83
III	243.662	218.165	461.827	47
IV	374.987	218.165	593.152	37
V	712.870	218.165	931.035	23
VI	1.078.079	218.165	1.296.244	17

Према оваквом моделу откупа, библиотекама које су у првој категорији, остаје свега 1% новчаног износа за слободан избор, што не само да није у складу са стручним мерилима, већ је и понижавајуће. Овој категорији библиотека припадају и 4 библиобуса у Србији, чији су корисници претежно деца предшколског и основношколског узраста, а којима откуп у последње три године (нарочито 2019. године) није понудио одговарајуће публикације, напротив, оштетио је фондове намењене најмлађим члановима.

Оваквим, измењеним моделом откупа, где се библиотекарима ускраћује могућност слободног избора, највише су угрожене мале библиотеке у Србији и то не само зато што не могу да бирају књиге у складу са својим набавним политикама и потребама корисника, већ то не могу да учине ни тако што ће поштовати утврђене стандарде за набавку књига јер се из године у годину смањује набавка књига намењених деци.

Библиотекари су нагласили и то да им овакав измењени модел откупа не одговара ни зато што су утврдили да у својим фондовима имају довољан број примерака књига које је комисија обележила „звездицом“ као обавезни откуп – пошто су библиотеке те књиге већ купиле препознајући и поштујући вредност и значај наведених дела, тако да су, након откупа, добили и додатне примерке, што комисија за откуп не може знати јер нема и не може имати увид у фондове свих јавних библиотека у Србији. Тиме откуп књига за јавне библиотеке губи своју важну функцију и уместо да буде подршка јавним библиотекама, постаје инструмент за задовољавање интереса који нису у оквирима библиотечко-информационе делатности. Тиме се библиотекама ускраћују нека актуелна издања која због утврђених лимита нису могла бити изабрана, али се зато непотребно повећава број примерака књига које чланови библиотека ретко позајмљују, чиме се истовремено смањује коришћење библиотечког фонда, а тиме и његова вредност која се мери на начине  који су утврђени стандардима.

Ово јесу најважније, али не и једине примедбе библиотекара на постојећи модел откупа.

Учесници Форума библиотекара указали су на чињеницу да је набавка књига комплексан процес и да се мора одвијати у оквиру закона и подзаконских аката који регулишу овај важан сегмент деловања јавних библиотека и закључили да ће се, у оквиру институција, и даље бавити питањем откупа који мора бити у интересу јавних библиотека и њених садашњих и потенцијалних, будућих чланова, где се очекују помоћ и подршка Библиотекарског друштва Србије и осталих важних чинилаца који делују у оквиру библиотечко-информационог система. Циљ овог форума био је да припреми основу документа којим ће се Библиотекарско друштво Србије обратити до краја 2019. године Министарству културе и информисања са предлозима за унапређење модела откупа књига тако да у већој мери одговара читаоцима књига и библиотекама.

На форуму су говорили Богдан Трифуновић, председник Библиотекарског друштва Србије и Ана Јанковић, библиотекар-руководилац набавке и обраде књига у Народној библиотеци Бор, која је припремила и презентацију са најважнијим статистичим показатељима откупа књига у последњих неколико година, уз учешће више колегиница и колега у дискусији.