Женева, 1 – 2. март, 2018.

„Une Monumentale Catastrophe“

Женева нас је тако добро изненадила 1. марта ујутро – град је прекрио густ слој снега, хаос је завладао на улицама, могли су се видети понеки трагови онога што знамо као градски превоз и затворен аеродром. „L’Apocalypse“ или „Une Monumentale Catastrophe“, како су објаснили локалци. Било како било, шетња до конгресног центра није била уопште лоша, пошто су тротоари први угледали светлост дана.
Поред представника влада из европских земаља, на Регионалном форуму биле су присутне и организације невладиног сектора.
 
Библиотекаре је представљала ИФЛА: Стивен Вајбер, менаџер за јавно заговарање и политике при ИФЛА-и, Весна Вуксан, библиотекар саветник из Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” у Београду /представник Библиотекарског друштва Србије, Рафаел Батс и Камил Делон, Универзитет у Лиону, Француска.

Живот и достојанство за све – још 5000 дана

Отварање Регионалног форума #RFSD2018 окупило је много заједничких гласова – амбасадор Мајкл Гербер, амбасадорка Мари Чатардова, Амина Мохамад, Олга Алгајерова и Циан Султаноглу. Њихови говори су истакли различита питања у вези са циљевима одрживог развоја, шта је урађено до сада и на шта треба да се фокусирамо у будућности, а оно што је провејавало (како згодан израз за тај дан!) је мисао: морамо да радимо заједно. Све што владе раде није могуће реализовати без нас, цивилног сектора, заједница и појединаца.
“Ако радимо заједно – државе чланице, цивилно друштво, међународне организације, академија, појединци, наша заједничка визија одрживог, инклузивног и просперитетног региона ће постати стварност”, рекла је Олга Алгајерова. Амбасадор Гербер истакао је да “Сви знамо да се агенда може остварити само кроз заједничке напоре. Идеја регионалног форума је да учимо и узајамно извучемо најбоље једни од других”.
Амина Мохамед, заменица генералног секретара Уједињених нација обратила се публици кроз видео поруку која је донела запамћен поклик “Живот и достојанство за све!”

На крају отварања, Циан Султаноглу нас је подсетила да имамо мање од 5000 дана да остваримо циљеве одрживог развоја. “Промене се дешавају, али је ипак потребно убрзање.”

Шта ради библиотекар на оваквом форуму?

Шири мрежу познанстава са људима из своје земље и иностранства који се баве циљевима одрживог развоја. То су такође тренуци за вежбање “elevator pitch”-а, јер су неки људи мање, а неки више приступачни и отворени за разговор. Генијалне су реакције на сазнање да су се библиотекари инфилтрирали на овакву конференцију – библиотекар, у Уједињеним нацијама, стварно?! 🙂

Упознала сам сјајне људе: Наташа Ђурашиновић из Министарства здравља Републике Србије, Антонела Солујић из Министарства рударства и енергетике Републике Србије, Бранислава Јовичић из Центра за промоцију одрживог развоја и енергетику, Александра Владисављевић из Женске платформе за развој Србије, Косана Бекер из организације ФемПлатз, Маја Матејић из UNDP Србија, Ненад Николић и Никола Шаховић из UNECE, Женева…



Сви смо дошли из потпуно различитих области којима се бавимо, а окупљени око истих 17 циљева. Простор за причу и сарадњу!

Неко је узвикнуо: библиотеке!

Десило се нешто необично: “небиблиотекар” је у излагању поменуо библиотеке. Александра Владисављевић је у оквиру сесије о женама у руралним крајевима навела пример библиотеке у Станишићима која је недавно била затворена. Већину мештана који су протестовали читањем чиниле су жене, и она је истакла како жене на селу не треба везивати искључиво за пољопривреду, већ и за културне и друге активности које се дешавају у њиховим свакодневним животима. Снага жена отворила је библиотеку!

Александра је такође истакла да је око 400 женских организација у руралним пределима Србије пре 20 година било нерегистровано, а данас су оне представљене кроз званичне организације невладиног сектора и имају кључну улогу у подршци женама и селима која умиру.

Мода?

Јесте ли некад размишљали какве модна индустрија има везе са циљевима одрживог развоја? Нисам ни ја. Међутим, када погледате ове бројке које су поменуте, ситуација је јасна. За почетак, “брза мода” је огроман проблем: како одећа постаје све јефтинија, ми купујемо све више. На крају испадне да око 40% онога што имамо никад не носимо. А само 15% се рециклира – остало заврши на обичном смећу.
Носите фармерке? Размислите о томе. За производњу 1 кг памука потребно је 10.000 воде, што је довољно за један (1!) пар фармерки. Поред тога што је процес “жедан”, кроз производњу се користи 11% пестицида из укупне потрошње и тиме се угрожавају животи радника.
Динамичан говорник, Симон Циприани из Италије, шеф Етичке иницијативе за моду, истакао је колико је важно радити евалуације споственог рада и на крају узвикнуо: “Удружимо снаге у један глас! Хајдемо, за бога милога!”
Решење за одрживу моду? Погелдајте колекцију PEFC certified Forest 4 fashion.

Државе и извештаји – „Walk the Talk”

Знате шта Словенци кажу? А Финци? Па, представници неколико земаља које су већ представиле своје извештаје (“докле су стигли”) у претходне две године у Њујорку говорили су о вредностима овог процеса. Рецимо, Словенци су предали тај извештај 2017. године и објаснили колико је процес у ствари био захтеван: имали су 9 регионалних дискусија, 5 консултација са 56 крупних играча. Оно што је неопходно, према њиховом искуству, јесте присуство СВИХ владиних сектора, сарадња на свим нивоима и праћење овог процеса који је у току и који ће трајати још низ година.
Финска је била међу првима који су предали извештај 2016. године пошто имају већ добру историју одрживости, чак и пре самог проглашења циљева одрживог развоја. “Један од највећих изазова Агенде 2030 је повезивање националних и глобалних политика”. Представница Финске истакла је како је извештај важан “milestone” у нашим плановима и акцијама према 2030. Немамо времена за губљење – walk the talk!

За сваког учесника једна од најдрагоценијих вредности #RFSD2018 је мапирање и упознавање људи из исте земље или области рада. Заговарачи Агенде 2030 из целе Европе улажу велике напоре да креирају активности и правне оквире за остварење Циљева одрживог развоја. Регионални форум је савршен простор да сазнате шта они раде, да им кажете како библиотеке доприносе остварењу ових циљева, размените визит карте, повежете се преко друштвених медија и остварите неку сасвим нову сарадњу.