Зборник После 2020: нове прилике и перспективе
После 2020: нове прилике и перспективе
Зборник радова са 18. међународне конференције Библиотекарског друштва Србије
Тема 18. конференције, одржане од 14. до 16. децембра 2021. године у Крагујевцу, са својим подтемама била је пригодна да стручњаци из области библиотекарства и информатике представе пројекте, информације, примере добре праксе у вези са партнерствима и сарадњом; онлајн корисницима и публиком, видљивошћу услуга, фондова и програма на вебу, информационом и медијском писменошћу; виртуелним услугама и сервисима, електронским књигама и мобилним апликацијама у библиотекама; новим (библиотечким) просторима и акцијама чији су циљеви одрживи развој, екологија и култура, те стратешким планирањем и менаџментом у библиотекама.
Једанаест радова објављено је у зборнику После 2020: нове прилике и перспективе, редоследом излагања на конференцији и тиме су велико знање и искуство библиотекара и стручњака из Хрватске, Словеније и Србије на задате теме сачувани и доступни широј стручној јавности за читање, даље процењивање, а сигурно и као полазиште за нова истраживања и идеје.
Бојана Грујић у свом раду на тему „Истраживање публике на пројекту Нови Сад – биодиверзитетски град” представила је резултате истраживања публике у Градској библиотеци у Новом Саду у оквиру поменутог пројекта, средином прошле године. На примеру овог пројекта приказан је низ активности у сарадњи са Асоцијацијом „Public Libraries” у Бриселу, Националном асоцијацијом зелених кровова Србије у Новом саду и Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” у Београду. Сарадњом библиотеке и других субјеката и појединаца бавиле су се и Гордана Вучковић и Марија Ракић Шаранац из Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу у заједничком раду „Сарадња Завичајног одељења са истраживачима и колекционарима – добар пут за попуњавање завичајне збирке”.
У раду „Новости у програмској опреми Кобис3” аутори Душан Стошич и Мирослав Коларич из Института информацијских знаности у Марибору, описали су неколико новина којима је надограђена програмска опрема Кобис3 у последње време, а која се стално унапређује и допуњује у складу са потребама библиотека. О историјату војсовера, специфичног поступка за снимање гласа, као и његовом значају, особеностима и начину употребе у библиотекама, говорио је колега Мирко Дрманац из Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку. У свом раду „Агрис центар – савремени информациони центар (хаб) у Библиотеци Матице српске”, Марина Ђачић је представила глобалну електронску базу података о публикацијама и полупубликацијама из пољопривреде и сродних области; део овог система је и Библиотека Матице српске која селектује и обрађује податке за Агрис.
На Хемијском факултету Универзитета у Београду, све публикације и истраживачки подаци чији су аутори са афилијацијом Хемијског факултета и Иновационог центра, депонују се у отворени институционални репозиторијум „Cherry”. Истичући добру праксу представљања могућности репозиторијума, о овој теми писала је Ана Ђорђевић у свом раду „Потребе корисника дигиталног репозиторијума Cherry Библиотеке Хемијског факултета”. Од децембра 2019. године за све професионалце, истраживаче и едукаторе у области библиотечко-информационе делатности отворен је Српски УДК Онлајн, прва ћирилична онлајн платформа тог типа у свету и која није везана ни за један систем каталогизације. О могућностима, употреби и перспективи ове платформе писала је Ана Стевановић из Народне библиотеке Србије. Колегинице Божица Драгаш и Сњежана Ерцеговац из Књижнице града Загреба у свом раду „Видимо се на нету: онлајн програмски садржаји мреже Књижница Марина Држића” представиле су бројне програмске садржаје за кориснике у онлајн окружењу, који су настали од марта 2020. до децембра 2021. године.
У раду „Примена мобилних веб-апликација у пројектима краљевачке библиотеке”, Ивана Хренко, Марија Симовић и Александар Димитријевић представили су неколико пројеката за чију су реализацију коришћени дигитални уређаји, као и бесплатне мобилне веб-апликације. Кристина Ковачевић из Библиотеке Института за педагошка истраживања у Београду и Ирена Њежић из Библиотеке Факултета ветеринарске медицине писале су о библиотекарима у академским установама и истраживале везу између стицања вештина библиотекара и повећања комплексности захтева корисника. И – последњи рад у зборнику, као добар закључак јесте текст Анђеле Огњановић и Николе Станковића „Поглед у будућност – електронске књиге: позајмица и читање електронских књига у Народној библиотеци ‘Вук Караџић’ у Крагујевцу”, где је представљена новина у пословању библиотеке – веб и мобилна апликација за позајмицу и читање електронских књига „Vuk eBook”.
И овај зборник попут претходних треба да буде сведок брзе трансформације библиотека у развијању нових и динамичних услуга, посебно у примени информационо-комуникационе технологије у свом пословању, што би требало да још више оснажи њихову виталну улогу у промоцији културе, образовања и научног истраживања.
