Нови број часописа Библиотекар (1/2022)
Роберт Ескарпи је у делу Револуција књиге истакао да је читалачки чин „по својој природи самотнији од осталих средстава комуникације и уметничког израза, али самоћа пишчева и читаочева није асоцијална”. Вероватно није ни слутио колико ће будућност потврдити истинитост реченице: „To је само један од многих начина како да нађемо једни друге. (…) И управо ту вредност књиге треба одржати и развијати, јер је њезин главни задатак успостављање неограничене, трајне и увек нове комуникације међу људима.”
Ове Ескарпијеве мисли најбоље осликавају тему новог броја Библиотекара – друштвено читање, која кроз четири тематска рада настоји да пружи одговоре на питања: Како развој савремене информацино комуникационе технологије омогућава нове видове комуникације о прочитаном? На који начин нови медији преображавају индивидуални чин читања у колективну, јавну активност? Које су друштвене мреже и платформе намењене љубитељима књига? Шта су књишки инфлуенсери и букстаграмске заједнице? Где су ту библиотеке и које су њихове могућности повезивања са читаоцима и другим установама у виртуелном свету?
У актуелну тему уводи нас Виолета Стојменовић текстом С књигом, заједно: књигозбори у виртуелном друштву, који је „конципиран као својеврстан разговор између теорија, односно релевантних научноистраживачких сазнања и изабраних пракси читања у виртуелној групи или заједници”. Њених троје компетентних саговорника, Небојша Миликић, Јелена Вукићевић и Славка Влалукин, деле своја различита искуства из праксе и подстичу на размишљање како ће читање и навике читалаца у будућности изгледати, колико и како нови медији утичу на рецепцију и третман књиге.
На овај текст надовезује се рад Тамаре Вученовић Друштвено читање као савремена комуникативна пракса који, између осталог, представља и најпознатије платформе Гудридс (Goodreads), Сториграф (The StoryGraph), Буктјуб (BookTube), Букток (BookTok) и Букстаграм (#Bukstagram).
Апликацију Букмаркер у контексту друштвеног читања, развијену у оквиру пројекта Унапређење корисничког искуства у јавним библиотекама Србије помоћу апликације Букмаркер представаљју колеге из Градске библиотеке „Владислав Петковић Дисˮ из Чачка, Марија Радуловић и Богдан Трифуновић.
Тему заокружује превод Оливере Кривошић: Карактеризација платформи за друштвено читање − таксономски приступ структурирању те области (Кристинa Куцнер, Кристина Пецолд, Ралф Кнакштет).
Редовна рубрика Пракса садржи два рада из Народне библиотеке Србије: Историјат и развој пласмана периодике у Народној библиотеци Србије (Славко Поледица, Милана Укропина, Ивана Николић) и Међубиблиотечка позајмица Народне библиотеке Србије и националних библиотека региона у доба пандемије ковид-19 (Биљана Богдановић).Заједничка одлика оба рада је да уз указивање на значај сарадње, било у виду размене или позајмице, предочавају и могућности за унапређење ових стручних послова.
У оквиру рубрике Прикази, Никола Петаковић подсећа на важан догађај у области библиотекарства – 18. скуп Библиотекарског друштва Србије, одржан од 14. до 16. децембра 2021. године, После 2020: нове прилике и перспективе. У складу са темом броја, Милица Стевановић даје приказ књиге Дигитално друштвено читање. О монографији Библиотека Српске академије наука и уметности: 1841–2021, за коју су ауторке Сања Степановић Тодоровић и Марина Нинић заслужено добиле Награду „Стојан Новаковић”, пише Оливера Настић. У години обележавања јубилеја, 170. година од смрти Петра Другог Петровића Његоша (1813–1851), објављена је књига Njegoševa biblioteka (ауторке Весна Килибарда и Јелена Кнежевић). Кроз публикацију, а посредно и кроз Његошеву библиотеку и музеј читаоце стручно води Ана Јанковић. Ову рубрику заокружује приказ пројекта и публикације (приредила Бојана Грујић) „Нови Сад – биодиверзитетски град”. Гаља Жилник кроз приказ скреће пажњу на важности ангажовања сваког од нас, али и намогућности које јавне библиотеке имају да се укључе у актуелна дешавања.
Нови број доступан је у штампаном и електронском облику – у отвореном приступу путем OJS (Open Journal Systems) платформе на сајту bibliotekar.bds.rs. Такође, у електонском облику доступни су и сви старији бројеви од 2016. године. Било да сте заинтересовани као читаоци, аутори или библиотекари позивамо вас да се региструјете како бисте добијали обавештења о новом броју часописа и како бисте приложили свој текст. Редакција и даље прима радове и на адресу секретара БДС-а, Николе Петаковића, sekretar@bds.rs. Позивамо вас да читате Библиотекар у штампаној или електронској форми. Уколико вам је дражи штампани облик, за набавку часописа можете се обратити секретару БДС-а.
