Објављен је двојезични зборник Корисници библиотечких услуга
Библиотекарско друштво Србије је крајем 2017. године за Дан библиотекара (14. децембар) објавило двојезични Зборник радова са XIII годишње конференције одржане у децембру 2016. године, „Корисници библиотечких услуга: историјска перспектива и савремене тенденције“. На 410 страна и у тиражу 300 објављено је укупно 20 радова аутора из Бугарске, Македоније и Србије. Овај зборник БДС објављује двојезично (на српском и енглеском језику), захваљујући подршци које је Друштво добило од Министарства културе и информисања и Секретаријата за културу Града Београда. Уредник издања је др Богдан Трифуновић, док су чланови Програмског одбора XIII Конференције БДС, проф. др Гордана Стокић, др Добрила Бегенишић, др Дејан Вукићевић, мр Гордана Ђилас, својим рецензијама унапредили и уједначили квалитет послатих, односно прихваћених радова за Зборник. Преводиоци текстова на енглески језик су Тијана Бежанић и Оливера Кривошић, лектор за српски језик је Слободан Николић, док дизајн потписује Миленко Савовић. Уз штампано издање Зборника долази и компакт диск са свим радовима у електронском облику (pdf) и пратећим материјалом.
Дефинисана тема покушала је да обједини историјску перспективу питања ко су били корисници у прошлости или како су им библиотеке пружале услуге, са актуелном анализом односа корисник-библиотека на почетку XXI века. Уредник је радове у Зборнику објавио оним редоследом како су саопштени на Конференцији, чиме је настављена пракса коју су утврдили ранији зборници радова са конференција Библиотекарског друштва Србије. С обзиром на то да су радови саопштени на XIII Конференцији били подељени по сесијама у складу са њиховом претежном заједничком тематиком (Примери добре праксе, Деца и млади, Нове тенденције, Истраживања I и II), одлука да се радови поређају у Зборнику на овај начин има и логичко утемељење, јер ће читаоци радова моћи лакше да прате разноврсне теме.
Зборник отвара рад „Унапређењем пословања до бољих услуга за кориснике: примери добре праксе Универзитетске библиотеке ‘Светозар Марковић’“ аутора Милене Костић, Шејле Џидић, Свјетлане Ђелић, Василија Милновића и Адама Софронијевића, сви из Универзитетске библиотеке у Београду. У овом раду се излажу унапређења пословања ове библиотеке и улагања у, пре свега, дигиталне технологије, која су знатно увећала фонд дигитализованих публикација доступан корисницима Универзитетске библиотеке. Следи рад Елизабете Георгиев (Народна библиотека „Детко Петров“, Димитровград) „Корисници у мултикултуралним библиотекама на примеру Народне библиотеке ‘Детко Петров’ у Димитровграду“, који даје пример пружања библиотечких услуга у мултикултуралној средини измешаног становништва српске и бугарске националности на крајњем истоку Србије.
Рад Драгане Малић (Библиотека града Београда) „Историјски развитак библиотечко-информационих услуга за децу и тенденције развоја“ први је од неколико посвећених теми деца и млади као корисници библиотечких услуга. У њему су на сажет начин приказани најважнији елементи развоја услуга за најмлађе кориснике библиотека, од оснивања првих дечјих библиотека до употребе информационих технологија за креирање услуга и садржаја за децу. Следећи је рад „Школска библиотека за свакога – рад са корисницима у основној школи“ Мирјане Радовановић Пејовић и Ане Дуковић (ОШ „Душан Јерковић“ Ужице). У овом раду анализира се рад школског библиотекара са корисницима школских библиотека: ученицима, наставницима и родитељима. Милица Матијевић (Библиотека „Димитрије Туцовић“, Лазаревац) у свом раду „Млади као корисници библиотека“ за тему има младе као посебну корисничку групу, нарочито „миленијумску генерацију“ која је рођена и одрасла у окружењу дигиталних технологија. Групу радова о деци и младима као корисницима библиотечких услуга завршава чланак „Библиотеке и њихова публика: практична искуства формирања младе библиотечке публике“ Милоја Радовића из Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљево. У овом раду аутор представља вишедеценијско искуство градске библиотеке у Краљеву у раду са децом и младима, у циљу развоја „младе библиотечке публике“ као тежишног задатка јавне библиотеке.
Наредни сегмент радова посвећен је новим тенденцијама у библиотечко-информационим услугама и њиховим корисницима. Рад Весне Александровић и Николе Петаковића из Народне библиотеке Србије „Снежана иза седам синтетичких гора“ обрађује недовољно заступљену тему услуга за слепа и слабовида лица у библиотекама, конкретно процес трансформације текста у говор који се може практично применити у стварању нових услуга и садржаја прилагођених овој категорији корисника. За њим долази рад Александре Аџић и Соње Шуковић (Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш) под насловом „Развојни пут информационог система, дигитализационих процеса и интернет презентација нишке Народне библиотеке“, у ком се приказује хронологија развоја нових услуга за кориснике ове библиотеке увођењем интернета, аутоматизације пословања и дигитализације библиотечких фондова. Слађана Галушка, библиотекарка у ОШ „Милорад Мића Марковић“ у Малој Иванчи, затвара овај сегмент радова са чланком „Школски библиотекар и електронско учење, у коме се приказују активности школске библиотеке у развоју електронских платформи за учење уз помоћ информационих технологија.
Следећи по редоследу излагања су радови који презентују резултате истраживања у вези са главном темом. Росица Добрева (Регионална библиотека „Стилијан Чилингиров“ Шумен, Бугарска) у раду „Библиотека – центар неформалног образовања и целоживотног учења: постизање одрживости кроз проучавање ставова корисника“ разматра одрживост програма обуке старијих корисника у коришћењу рачунара и интернета кроз анализу ставова корисника о томе. Мерење задовољства корисника библиотека применом SERVQUAL модела на узорку корисника Универзитетске библиотеке у Београду пионирски је покушај да се квантитавно искажу ставови корисника библиотека у Србији, и представља тему рада „Мерење задовољства корисника библиотека – примена SERVQUAL модела“ аутора Сњежане Фурунџић и Николе Крсмановића из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Милене Милинковић (Институт за архитектуру и урбанизам Србије). И наредни рад Ларисе Малић (Институт за књижевност и уметност) и Јелена Бановић (Институт економских наука) „Анализа навика и потреба корисника библиотека научноистраживачких института“ анализира теоријске и практичне основе проучавања корисничких потреба на нивоу две библиотеке научних института у Београду. Рад Зорице Ђокић (Медицински факултет Универзитета у Новом Саду) „Псеудонаучни часописи ‘предатори’: како их препознати и избећи“ обрађује актуелну тему предаторских часописа у академском издаваштву и савете за препознавање таквих часописа.
Блага Спиридонова из Универзитетске библиотеке „Гоце Делчев“ у Штипу са радом „Историјски развој библиотечко-информационих услуга и њихови корисници“ приказује оснивање и функционисање сервиса мобилне библиотеке „Библиобус“, који у селима око Штипа обилази кориснике више од једне деценије. Рад „Корисници и услуге Рефералног центра Библиотеке Матице српске“ групе аутора из те библиотеке (Марина Шмудла, Марина Ђачић, Иванка Клајн, Слађана Радовановић, Светлана Петровић-Ђорђевић) обрађује тему рада Рефералног центра БМС и анализу коришћења база података које Центар пружа својим корисницима, у периоду 2008-2015. година. Следи рад Бојане Маринчић, Биљане Давидовски и Милице Росић (из Народне библиотеке Ужице) „Аутоматизација библиотечког пословања и корисници Народне библиотеке Ужице“, који говори о искуствима аутоматизације пословања ове јавне библиотеке у циљу унапређења услуга и рада са корисницима у протекле две деценије.
Још један чланак о статистици рада Рефералног центра Библиотеке Матице српске у Новом Саду потписује Иванка Клајн из те установе, „Више од четврт века међубиблиотечке позајмице из иностранства у Рефералном центру Библиотеке Матице српске“. Рад „Корисници Градске библиотеке у Чачку (1990-2015)“, који потписују Наташа Кривачевић Поповић, Снежана Планић и Бранислава Видојевић из чачанске Библиотеке, такође се односи на статистичке податке, али о корисницима јавне библиотеке. Њиме се приказује број корисника у анализираном периоду, њихова родна, старосна и пословна структура, у контексту друштвено-економских околности у којима је Библиотека у Чачку пословала. Марина Неђић и Миланка Бабић Вукадинов (Библиотека града Београда) у раду „Историјски развој програмске делатности Библиотеке ‘Ђорђе Јовановић’ од 1944. до 1989. године“ анализирају развој програма и активности ове јавне библиотеке и кориснике истих, током периода динамичног развоја Библиотеке „Ђорђе Јовановић“ у Београду. Зборник затвара чланак Јелене Јовин (Библиотека Матице српске) „Библиотекар – сарадник или ‘супарник’? Осврт на едукативну радионицу о управљању конфликтима“, у којем се ауторка бави резултатима своје едукативне радионице о моделу идеалног профила „библиотекара сарадника“, са прегледом теоријских концепата, техника и вежби.
Библиотекарско друштво Србије овим Зборником наставља праксу објављивања зборника радова са својих конференција. То не би било могуће без сарадње и помоћи чланова Програмског одбора, уједно рецензената радова, преводилаца, лектора, дизајнера и штампара издања, као и финансијске подршке Министарства културе и информисања и Секретаријата за културу Града Београда. Свима њима стручна јавност дугује захвалност, док су грешке и настали пропусти у издању искључива одговорност уредника.