Зборник радова Библиотеке и феминизам

ФЕМИНИСТИЧКИ ОКВИРИ БИБЛИОТЕКАРСТВА

(Библиотеке и феминизам: зборник радова / ур. Александара Вранеш и Богдан Трифуновић, Библиотекарско друштво Србије, Београд, 2022)

            Kонференција одржана 2019. године на Филолошком факултету у Београду имала је као тему библиотекарство у феминистичком ареалу, тј. присуство феминистичког дискурса у библиотечкој теорији и пракси. Уредници зборника произишлог из те конференције, Александра Вранеш и Богдан Трифуновић, окупили су пробране ауторе научних студија који су ову тему осветлили са различитих позиција. Аутори су најпре посматрали и анализирали однос феминизма и библиотекарства као струке у егзистенцијалном кључу. На искуство истраживачког рада у библиотекама и формирања библиотеке Центра за женске студије (Биљана Дојчиновић) надовезује се приказ учешћа жена у библиотекама Канзаса, истраживање њихове лидерске позиције која чини доминантну већину у овој америчкој држави (Ендрју Смит). Томе следи промишљање учешћа мушкараца у покрету за афирмацију феминистичког дискурса у култури, напосе у библиотекарској струци (Татјана Брзуловић Станисављевић).

            Драгана Грујић осветлила је допринос жена развоју српске библиографије, а Наташа Симић, Гордана Ђоковић, Оја Кринуловић, Даница Булатовић и Миланка Бабић Вукадинов осветлиле су рад доминантних фигура жена у библиотечкој теорији и пракси, са посебним освртом на Еву Верону и Марију Илић Агапову.

            Присуство жена у музичкој перидици документују њихове колекције гитарских музикалија, о којима пише Урош Дојчиновић.

            Најзад, књижевноисторијски дискурс овоме зборнику пружају Милица Голубовић Тасевска и Милош Ђурић, пишући о француском фикционом роману као сведочанству феминистичког и феминофилног приступа библиотечкој пракси, односно о рачунарској анализи романа Симон де Бовоар у склопу библиотечких информационих парадигми.

            Зборник Библиотеке и феминизам својом мултидисциплинарношћу, окретању анализи феминистичких и феминофилних пракси у установама културе, те проучавањем различитих теоријских приступа, у свему афирмише модеран и актуелан приступ библиотечкој теорији и пракси, постварујући критичко преиспитивање досадашњих – ретких и спорадичних – приступа овој теми. У томе лежи значај и научна релевантност овога зборника.

            Зборник је доступан у електронском облику на адреси: https://doi.org/10.18485/melissa.2019.18.1.

Бојан Ђорђевић
Универзитет у Београду
Филолошки факултет