Одабрана хронологија Библиотекарског друштва Србије
1947.
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ, Београд, 14. децембра одржана је оснивачка скупштина Друштва библиотекара Народне Републике Србије (у даљем тексту Друштво), на којој је за прву председницу Друштва (председницу Управног одбора) изабрана Милица Продановић, управница Универзитетске библиотеке, и усвојена Правила Друштва. Бисенија Лукић и Ђуза Радовић изабрани су за потпредседнике, а Владимир Питовић за секретара.
1948.
Министарство унутрашњих послова НР Србије је одобрило регистрацију Друштва решењем бр. 71516 од 16. јануара 1948. године.
На захтев Министарства просвете посебна комисија Друштва израдила је и предала у мају план и програм трогодишње библиотекарске школе. У мају Друштво образује Секцију за народне књижнице.
Новембра 1948. године одштампан је први број часописа Библиотекар, у тиражу од 5.000 примерака. Први уредник часописа била је Милица Продановић, до 1961.
Крајем 1948. године Друштво је имало око 250 уписаних чланова са територије целе Србије са покрајинама.
1949.
Прво саветовање библиотекара НР Србије Друштво је у сарадњи са Министарством просвете организовало 21. и 22. јануара у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ у Београду.
Прва годишња скупштина Друштва одржана је 15. маја у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ. На њој су, између осталог, допуњена Правила Друштва и изабрана нова Управу, на чијем челу остаје Милица Продановић.
1950.
Друга редовна годишња скупштина Друштва одржана је 13. маја у Народној библиотеци у Београду.
Шта је писао и говорио Лењин о библиотекама – прва књига коју је Друштво објавило.
Друштво постаје члан IFLA.
1951.
Трећа редовна годишња скупштина Друштва одржана је 13. маја у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ.
1952.
Четврта редовна годишња скупштина Друштва одржана је 18. маја у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ. Од ове скупштине у Управи Друштва налазе се и председници Покрајинског одбора Војводине и Обласног одбора Косова и Метохије.
Ванредна скупштина Друштва одржана је 21. децембра у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ. Ванредна скупштина сазвана је због преузимања функције синдиката од стране Друштва.
Основана Секција за научне и специјалне библиотеке.
1953.
Пета редовна годишња скупштина Друштва одржана је 27. децембра у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ.
Основана Секција за библиографију и документацију.
Друштво у сарадњи са Народном библиотеком у Београду израђује програм рада Библиотечког центра при Народној библиотеци (касније преименован у Одељење за унапређење библиотечке делатности), у циљу развоја библиотечке мреже у Србији, као зачетка матичне службе.
1954.
Шеста редовна годишња скупштина Друштва одржана је 29. децембра у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ.
Покрајински одбор Друштва за АП Војводина постаје суизадавач листа Књижничар (покренут 1952).
1955.
Секције Друштва добијају стални карактер и кроз рад комисија које формирају секције и Управа све више се одвијају активности удружења, који Управа координира. За 1955. годину извештаје о раду поднеле су Секција за библиотеке за народ, Секција за научне библиотеке и Секција за библиографију и документацију.
1956.
Седма редовна годишња скупштина Друштва одржана је 22. јануара у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ, последња Скупштина одржана на месту оснивања Друштва. За председника је изабрана Милица Продановић.
Ванредна скупштина Друштва одржана је 16. марта у Народној библиотеци у Београду, поводом избора 16 делегата Друштва за III конгрес Савеза друштва библиотекара Југославије у Задру.
1957.
Осма редовна годишња скупштина Друштва одржана је 11. фебруара на Правном факултету у Београду. Скупштина је усвојила измену и допуну Правила Друштва, према којима је Извршни одбор подељен на ужи, који чини девет чланова из Београда, и шири, који чини ужи ИО, представници покрајинских пододбора, представници секција и четири члана из унутрашњости.
Милутин Иванушић (Библиографски институт ФНРЈ) изабран је за председника Извршног одбора Друштва (председника Друштва). За председника редовно биран до 1959.
Друштво објављује неколико година одлагана Правила за каталогизацију, као први такав приручник за рад библиотека у Србији.
1958.
Девета редовна годишња скупштина Друштва одржана је 23. фебруара у Народној библиотеци у Београду.
1959.
Десета редовна годишња скупштина Друштва одржана је 1. марта у Народној библиотеци НР Србије у Београду. Скупштина је изабрала Извршни и Надзорни одбор, као и делегате Друштва за IV конгрес Савеза друштава библиотекара ФНРЈ. Након одржаног IV конгреса Милутин Иванушић постаје председник Извршног одбора Савеза друштава библиотекара ФНРЈ и потпредседник Друштва.
Владимир Питовић (Универзизетска библиотека „Светозар Марковићˮ) изабран је за председника Извршног одбора Друштва. На том месту остао је до 1961.
Часопис Књижничар припојен је Библиотекару на седници Извршног одбора Друштва 7. маја 1959.
1960.
Једанаеста редовна годишња скупштина Друштва одржана је 12. марта у Народној библиотеци у Београду.
1961.
Дванаеста редовна годишња скупштина Друштва одржана је 18. марта у Народној библиотеци у Београду.
Чедомир Миндеровић (Народна библиотека НР Србије) изабран је за председника Извршног одбора Друштва.
Уредник Библиотекара постаје Нада Стевин-Новак (до 1966).
Покреће се информативно гласило, Билтен Управе Друштва библиотекара НР Србије, које је нередовно излазило до 1965.
Покрајински одбор Друштва покренуо је Библиотекарски годишњак Војводине (први број за 1960), што је довело до одређеног незадовољства чланова управе Друштва и редакције Библиотекара.
Друштво је предложило формирање катедре за библиотекарство на Филолошком факултету у Београду.
1962.
Тринаеста редовна годишња скупштина Друштва одржана је 2. марта у сали Железничког дома у Београду. Усвојена су нова Правила Друштва према којима се редовна скупштина састаје једном у две године.
Организован први Сабор библиотекара Срема у Иригу. Одржава се сваке године првог петка у октобру.
Друштво је у овој години имало 543 члана.
1963.
Чедомир Миндеровић, председник Управе, и Душица Стошић, секретар, подносе оставке. Нови Извршни одбор је формиран 29. фебруара коптирањем Станије Глигоријевић и Оливере Јовановић за чланове Извршног одбора. Друштво наставља рад са упражњеним местом председника Извршног одбора.
Друштво је преко своје Комисије за стручно образовање библиотекарског кадра предложило програм студија на Катедри за библиотекарство у Београду, као и реформу програма Библиотекарске школе.
Друштво је на крају године имало 534 члана, у Београду 318, ужој Србији 58, Војводини 108 и на Косову и Метохији 50.
1964.
Четрнаеста редовна годишња скупштина Друштва одржана је 24. фебруара у Железничком дому у Београду. Изабран су нови Извршни и Надзорни одбор, на чело Извршног одбора изабран је Чедомир Миндеровић, док је потпредседник била Олга Перић.
Друштво је у овој години имало 610 чланова.
1965.
Почетком године Чедомир Миндеровић подноси оставку на место председника, Олда Перић (Библиотека града Београда) постаје председник, док је Павле Малетин коптиран на место потпредседника.
Седиште Друштва се из Народне библиотеке Србије преселило у Библиотеку града Београда.
1966.
Петнаеста редовна годишња скупштина Друштва одржана је 4. јуна у Народној библиотеци СР Србије. Скупштина је изабрала нови Извршни и Надзорни одбор, за председник је изабран Милорад Панић-Суреп (Народна библиотека СР Србије).
Уредник Библиотекара постаје Смиља Мишић (до 1968).
На пленарном састанку у организацији Друштва 11. новембра на тему сарадње и удруживања библиотекара изложени су основи ставови и начела организације будуће Заједнице матичних библиотека Србије.
1968.
Шеснаеста редовна годишња скупштина Друштва одржана је 11. маја у Народној библиотеци СР Србије, за председника је изабран Ђуза Радовић (Библиотека САНУ).
Ђуза Радовић постаје в. д. уредника Библиотекара (до 1970).
1970.
Седамнаеста редовна годишња скупштина Друштва одржана је 15. и 16. маја у Народној библиотеци СР Србије, на којој се дискутовало о пројекцијама развоја библиотекарства за период 1971-1975. Станија Глигоријевић (Библиотека “Ђорђе Јовановић” Београд) изабрана је за председника Избршног одбора.
Уредник Библиотекара постаје Љубица Којић, до 1972.
1971.
Ванредна скупштина Друштва одржана је 25. јуна у Београду. Друштво библиотекара НР Србије мења назив у Друштво библиотекара СР Србије. Ванредна скупштина је изменила Правила Друштва и извршен је допунски избор за органе Друштва.
1972.
Осамнаеста редовна годишња скупштина Друштва одржана је 15. и 16. јуна у Аранђеловцу. Расправљало се о програмима Друштва у Години књиге, Дану библиотекара Србије, предлогу новог програма за полагање стручних испита из библиотекарства. Скупштина је усвојила нова Правила Друштва, којима су нови органи Друштва Скупштина, Републички одбор, Извршни одбор и Надзорни одбор. Скупштина је донела одлуку о установљавању Дана библиотекара Србије 14. децембра, као и Награде „Стојан Новаковић” за дела која представљају значајан допринос библиотечкој делатности у Србији.
Станија Глигоријевић је реизабрана на месту председника Друштва.
Покрајински одбор Друштва прераста у Друштво библиотекара Војводине са Правилима усвојеним 3. новембра 1972.
Основана основна организација библиотечких радника Срема као сегмент Савеза библиотечких радника Војводине.
Друштво се укључује у обележавање Унескове Међународне године књиге и у сарадњи са Културно-просветном заједницом Србије објављује брошуру Međunarodna godina knjige: 1972: program aktivnosti UNESKO-a, коју је у преводу Милице Велимировић приредио Жарко Протић.
Жарко Протић је од 1972. главни и одговорни уредник Библиотекара (до 1975).
1973.
Часопис Библиотекар налази се у кризи излажења због финансијских тешкоћа, дуговања и кашњења, што је кулминирало 1974.
1974.
Уредништво Библиотекара тражи да библиотекари Војводине и Косова пруже помоћ у обезбеђивању редовности излажења часописа. Редакција је управи предлагала смањивање обима и повећавање претплате.
1975.
Деветнаеста скупштина Друштва, односно Прва Скупштина Савеза библиотечких радника СР Србије (у даљем тексту Савез), одржана је 13. децембра у Народној библиотеци Србије. Скупштина је усвојила Статут Савеза библиотечких радника СР Србије, чиме је усагласила назив Друштва са изменама насталим усвајањем Устава СФРЈ 1974. Изабрани су председник Савеза, Републички одбор (са 31 чланом), Надзорни одбор (три члана), Извршни одбор (15 чланова, четири потпредседника), донете одлуке о висини чланарине и о учлањењу у IFLA. Уведен је делегатски систем у рад скупштине.
Станија Глигоријевић (Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”) изабрана је за председника Савеза (Извршног одбора).
Поводом Дана библиотекара Србије на свечаној седници 13. децембра додељено је 46 диплома библиотечким радницима у знак признања рада на унапређењу библиотечке делатности.
Лазар Чурчић је одговорни уредник (за уредништво одговара) часописа Библиотекар, исте године дужност преузима Бранислава Стајић (до 1977).
1977.
Радмила Перишић, Бранислава Стајић и Лидија Суботин преузимају уређивање Библиотекара (до 1980).
1978.
Друга редовна скупштина Савеза одржана је 8. и 9. јуна у Крагујевцу.
Милан Јанковић (Библиотека “Доситеј Обрадовић” Београд, делегат Региона Београд) изабран је за председника Савеза (Извршног одбора).
1979.
Годишња скупштина Савеза одржана је 25. октобра у Народној библиотеци Србије.
Милан Јанковић изабран је за председника Савеза.
Савез је био домаћин 10. Сусретима библиотечких радника Србије и Македоније у Народној библиотеци СР Србије 26. октобра.
1980.
Бранислава Пешаковић преузима уређивање Библиотекара као главни и одговорни уредник (до 1983).
За 1980. Библиотекар излази као шестоброј (1-6/1980), са закашњењем од скоро годину дана.
1981.
Станиша Петронијевић (Народна библиотека Смедерево) преузима дужност председника Извршног одбора 12. марта од Милана Јанковића, као први председник Савеза, односно Друштва изван Београда.
Трећа редовна скупштина Савеза одржана је 13. новембра у Великој Плани.
Бранислава Поповић (Савезни завод за статистику, делегат специјалних библиотека) изабрана је за председника Савеза (председник Републичког и Извршног одбора).
1983.
Станиша Петронијевић као вршилац дужности заменика председника преузима дужности од Браниславе Поповић због болести од марта 1983. до марта 1984.
Богомила Живковић постаје главни и одговорни уредник Библиотекара (до 1986).
1984.
Четврта редовна скупштина Савеза одржана је 14. марта у Народној библиотеци Србије. Драган Ћировић (делегат Народне библиотеке Србије) изабран је за председника Савеза.
1985.
Ванредна скупштина Савеза одржана је 11. јуна у Народној библиотеци Србије, због усаглашавања Статута Савеза са Законом о друштвеним организацијима и удружењима грађана. Удружење мења назив у Друштво библиотечких радника Србије (у даљем тексту ДБРС).
1986.
Прва редовна конференција ДБРС одржана је 15. априла у Народној библиотеци Србије.
Мандат Председништва ДБРС трајао је четири године, председник се бирао на две године за највише два мандата.
Драган Ћировић (Народна библиотека Србије) изабран је за председника председништва ДБРС.
Основна организација Савеза библиотечких радника Срема мења назив у Подружница библиотекара Срема, а Савез библиотечких радника Војводине у Друштво библиотечких радника Војводине
Владимир Јокановић постаје главни и одговорни уредник Библиотекара (до 1994).
1987.
На петој седници председништва ДБРС одржаној 7. децембра уважена је оставка Драгана Ћировића, дужност председника председништва до краја мандатног периода обављала је Бранислава Поповић.
1988.
Друга редовна конференција ДБРС одржана је 18. априла у Народној библиотеци Србије. Конференција је разматрала извештаје о раду и финансијском пословању ДБРС и часописа Библиотекар и донела одлуку о раздвајању чланарине за ДБРС од претплате за часопис, што ће неповољно утицати на редовност излажења часописа.
1990.
Трећа редовна конференција ДБРС одржана је 22. марта у Народној библиотеци Србије. Донета је одлука о 58 почасних чланова ДБРС из већег броја установа.
Добривоје Младеновић (Библиотека “Вук Караџић” Београд) изабран је за председника Председништва.
1991.
Часопис Библиотекар излази за две године (1990/1991).
1992.
Скупштина Друштва одржана је 14. децембра у Народној библиотеци Србије.
Обједињавање друштава библиотекара Војводине, Косова и Србије у Друштво библиотекара Србије. Друштво мења назив у Библиотекарско друштво Србије (БДС), под којим надаље постоји.
Добривоје Младеновић изабран је за председника БДС.
1993.
БДС формира 19 подружница и осам комисија. Криза у Југославији одражава се и на рад БДС наредних година, што резултира и у највећој мери несачуваној архиви БДС током деведесетих година, а председник БДС 1996. пише да прва половина те деценије није донела позитиван помак ни на једном пољу.
1994.
Силвија Ђурић уређује Библиотекар од ове године до 1997. (часопис излази годишње као двоброј), када долази до прекида у излажењу до 2006.
1995.
У Врању у октобру одржано Прво саветовање библиотекара Србије у организацији БДС, које ће 1996, 1997. и 1998. године бити одржано у Врњачкој Бањи, са укупно 92 реферата и 677 учесника.
1996.
Покренута едиција „Библиотекар”, у којој су као значајан издавачки подухват БДС изашла четири зборника са саветовања Библиотекарство на крају века (1996–1999), уредник Добривоје Младеновић.
1997.
Скупштина БДС одржана је у Врњачкој Бањи.
Часопис Библиотекар престао да излази (до 2006).
1998.
Скупштина БДС у децембру била је прекинута, а БДС није прославило јубилеј 50 година од оснивања.
Први пут додељена Награда „Стојан Новаковић” за 1997. и 1998. годину, наредних година ова награда се редовно додељује.
1999.
Изборна скупштина БДС одржана је 14. децембра у Београду, на којој су избрани нови чланови Управе.
2000.
На првом састанку нове Управе 14. марта за председника БДС изабран је Радован Мићић (Библиотека Матице српске), за четворогодишњи мандат.
У Чачку је 14. и 15. децембра одржано стручно саветовање Стање и перспективе развоја завичајних фондова,у суорганизацији БДС, Народне библиотеке Србије и Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”.
2001.
Седница Управе одржана је 29. марта, на којој се расправљало о наредној Скупштини БДС.
БДС улази у период смањених активности.
2003.
Од 25. до 27. септембра БДС је суорганизатор међународног научног скупа Интелектуална слобода и савремене библиотеке одржаног у Београду.
2004.
У Градској библиотеци у Панчеву 26. маја одржана је јавна расправа „Какво Библиотекарско друштво желимо?”, као иницијатива за обнављање активности БДС.
Изборна скупштина БДС одржана је 28. јуна, након чега је уследио период ревитализације удружења.
На састанку Управе БДС у Народној библиотеци Србије у септембру за председника БДС изабрана је проф. др Александра Вранеш (Филолошки факултет у Београду), а за секретара Јасмина Нинков (до 2005).
БДС је у октобру било суорганизатор конференције Економска улога библиотека у савременом друштву, одржане у Народној библиотеци Србије.
2005.
Скупштина БДС одржана је 15. априла у Народној библиотеци Србије, на којој је усвојен нови Статут БДС.
На седници Управног одбора 13. маја за секретара БДС изабрана је Весна Црногорац, која ће на том месту остати у континуитету до 2016.
Због измене Статута и пререгистрације удружења Изборна скупштина БДС одржана је 16. јуна у Народној библиотеци Србије. За председника БДС изабрана је проф. др Александра Вранеш (у мандату до 2009). Успостављене су нове комисије и секције БДС.
Од 5. до 8. октобра БДС је суорганизатор научног скупа Деца и библиотеке у Сава центру у Београду.
Свечана скупштина БДС одржана је поводом Дана библиотекара 14. децембра у Народној библиотеци Србије.
2006.
На иницијативу председнице БДС у Градској библиотеци у Панчеву 18. априла одржана је јавна расправа о Нацрту Закона о библиотечкој делатности.
Управни одбор је 12. јуна донео одлуку о примању у радни однос на неодређено време секретара БДС Весне Црногорац, као првог професионално запосленог лица.
Од ове године БДС редовно конкурише са предлозима пројеката код Министарства културе.
У сарадњи са Међународним сајмом књига у Београду обезбеђене су бесплатне улазнице свим библиотекарима у Србији за Сајам књига.
Скупштина БДС одржана је 14. децембра у Народној библиотеци Србије, на којој су установљене награде Запис и Најбољи библиотекар, као и донета одлука да се БДС врати у чланство IFLA и да се учлани у организацију EBLIDA. Представљен је веб-сајт БДС на адреси www.bds.org.yu и додељене повеље појединцима и институцијама, укупно 47 повеља.
Захваљујући подршци Министарства културе обновљен је часопис Библиотекар, главни и одговорни уредник Александра Вранеш (до 2009). Штампање четвороброја за 2006. завршено је наредне године.
БДС је суорганизатор конференције Лидерство у библиотекама, одржане у Дому омладине у Београду.
2007.
Скупштина БДС одржана је 22. фебруара у Народној библиотеци Србије.
БДС је суорганизатор стручног скупа Библиотекар – струка и професија, који је организован у Лазаревцу од 4. до 6. јула, као и конференције Информациона писменост и доживотно учење, која је одржана на Филолошком факултету у Београду од 5. до 7. октобра.
БДС има близу 1.000 чланова.
2008.
БДС је суорганизатор међународне научне конференције Електронска библиотека, одржане у Београду од 25. до 28. септембра.
Поводом Дана библиотекара Србије БДС је већем броју установа и појединаца доделило повеље.
2009.
Проф. др Жељко Вучковић (Педагошки факултет, Сомбор) изабран је за председника БДС.
Одржана 8. годишња конференција БДС у Народној библиотеци Србије. Тема: Темељне вредности савременог библиотекарства.
Жељко Вучковић постаје главни и одговорни уредник часописа Библиотекар (до 2016).
2010.
Одржана 9. годишња конференција Библиотекарског друштва Србије. Тема: Стандардизација и квалитет библиотечких услуга. Место одржавања Нови Сад.
Матични и научни одбор за језик и књижевност Министарства за науку и технолошки развој сврстао је Библиотекар међу научне часописе, додељујући му 2010. категорију М53.
Средином године БДС покреће профил, нешто касније страницу на друштвеној мрежи Facebook, а крајем године и на мрежи Twitter.
IFLA је за наредну годину подржала пројекат БДС Transparency, Good governance and Freedom from Corruption, који је као коаутор и водитељ поднела Весна Црногорац.
2011.
Редовна скупштина БДС одржана је 24. фебруара у Библиотеци града Београда, на којој се расправљало о нацрту новог Статута БДС, који је припремио Управни одбор. Након полемике делегати Скупштине нису усвојили нацрт, након чега је председник БДС поднео оставку. Скупштина је распуштена и заказана је изборна скупштина.
Изборна скупштина БДС усвојила је 7. априла нови Статут, који је у примени до данас, и изабрала нову Управу. За председника БДС изабрана је Јасмина Нинков (Библиотека града Београда).
Управни одбор усвојио је 8. јула изглед новог логоа БДС.
Одржана 10. годишња конференција БДС у Народној библиотеци Србије 27-28. октобра. Тема: Хоризонти светског и европског библиотекарства у дигиталном добу.
Министарству културе поднета је документација за стицање статуса репрезентативног удружења, али одговор није послат на адресу БДС.
БДС има 949 чланова.
2012.
У Библиотеци града Београда 28. фебруара одржана је редовна скупштина БДС, на којој су усвојени правилници о додели награда Запис, Стојан Новаковић и Најбољи библиотекар.
БДС има 24 подружнице.
Одржана 11. годишња конференција БДС „Отворен приступ знању у библиотекама“ у Народној библиотеци Србије, 26. октобар.
Дан библиотекара Србије и 65 година постојања БДС свечано је обележено у Народној библиотеци Србије 14. децембра.
БДС има 932 члана.
2013.
У Библиотеци града Београда 21. фебруара одржана је редовна скупштина БДС. Свечана скупштина одржана је у Народној библиотеци Србије 14. децембра.
Формирана је Комисија за израду Етичког кодекса библиотекара Србије.
У сарадњи са Народном библиотеком Србије од септембра је одржан циклус предавања „Библиотекари библиотекарима“, који је настављен и у 2014, са укупно девет предавања.
Покренут је нови веб-сајт БДС на платформи WordPress.
Обновљена пријава за стицање статуса репрезентативног удружења, на коју Министарство културе није одговорило.
Министарство културе након низа година није одобрило средства за пројекат међународне конференције у организацији БДС и она није одржана, али је објављен зборник радова са конференције из претходне године.
Због лоше финансијске ситуације БДС упућује допис Министарству културе да финансира рад удружења.
БДС има 933 члана.
2014.
Редовна Скупштина БДС одржана је 25. фебруара 2014. у Народној библиотеци Србије. Свечана скупштина БДС одржана је 15. децембра у Народној библиотеци Србије.
Управни одбор је у фебруару именовао Комисију за сређивање старе архиве БДС.
Одржана 12. годишња конференција Библиотекарског друштва Србије „ Медијска и информациона писменост у друштву знања и библиотеке“ 3. октобра у Народној библиотеци Србије.
Управни одбор донео је 20. новембра Одлуку о реорганизацији подружница.
Министарство културе и ове године није подржало пројекат БДС за конференцију, подржало је објављивање Библиотекара и чланство у IFLA. Управни одбор БДС упућује отворено писмо члановима надлежне комисије Министарства културе због неодобравања пројеката БДС.
Председница БДС је учествовала у изради Нацрта закона о изменама и допунама закона о библиотечко-информационој делатности.
Због недостатка средстава БДС престаје да плаћа чланство у EBLIDA.
БДС има 816 чланова.
2015.
Управни одбор донео је 5. фебруара одлуку о спајању активних и неактивних подружница БДС.
Редовна скупштина БДС одржана је 17. марта у Библиотеци града Београда.
Изборна скупштина БДС одржана је 29. априла у Библиотеци града Београда, на којој су изабрани нови органи управљања, осим за функцију председника, јер су двоје кандидата Јасмина Нинков и Богдан Трифуновић имали исти број гласова делегата. БДС улази у период застоја у раду, током којег нису доношене одлуке и није реализовано пет одобрених пројеката на конкурсу Министарства културе, што изазива организациону и финансијску кризу БДС.
Наставак изборне скупштине Управни одбор је заказао за октобар, па новом одлуком одложио. Чланови Подружнице Народне библиотеке Србије, незадовољни стањем у БДС, јавно иступају из чланства 18. децембра.
БДС има око 800 чланова.
2016.
Скупштина Библиотекарског друштва Србије на седници одржаној 18. фебруара 2016. године у Библиотеци града Београда, изабрала је др Богдана Трифуновића (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ Чачак), за председника Друштва. Весна Степановић (Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ Инђија) именована је за секретара Друштва, након чије оставке за секретара је 19. маја именована Бојана Вукотић (Народна библиотека Србије).
Одржане су три редовне скупштине БДС (18. фебруара, 19. маја и 23. новембра) у циљу реорганизација рада БДС, сређивања кадровских, програмских и финансијских питања.
Управни одбор је утврдио број подружница на 28.
Свечана скупштина БДС одржана је 14. децембра у Народној библиотеци Србије.
Доц. др Драгана Грујић постаје главни и одговорни уредник Библиотекара. Формира се нова редакција часописа. Од ове године Библиотекар се реферише у EBSCO и CEEOL базама података.
Од априла покреће се БДС листа, као и стални циклус форума БДС. Први Форум БДС одржан је у Новом Саду 12. априла.
Одржана 13. годишња конференција БДС у Народној библиотеци Србије, 13-14. децембра. Тема: Корисници библиотечких услуга: историјска перспектива и савремене тенденције.
Формирана Статутарна комисија за измене Статута БДС.
БДС има 629 чланова.
2017.
Одржане су две редовне скупштине 24. фебруара и 19. маја, као и свечана скупштина поводом Дана библиотекара и јубилеја 70 година БДС 14. децембра у Народној библиотеци Србије, уз традиционално додељивање награда и повеље БДС за допринос развоју библиотекарства и отварање изложбе архивске и доументарне грађе о историјату БДС.
Од ове године Библиотекар се објављује два пута годишње.
Акредитован стручни семинар БДС „Ко то тамо прича“ (реакредитован и у наредној години).
Реализована или започета реализација пет пројеката БДС који су подржани од стране Министарства културе и IFLA, између осталог и за организовани одлазак аутобусом 20 чланова БДС на IFLA конгрес у Вроцлав. БДС остварује интензивне међународне контакте и сарадњу.
Урађене су нове чланске карте БДС, са новим дизајном, величине кредитних картица.
Одржана 14. годишња конференција БДС у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и Народној библиотеци Србије, од 13. до 15. децембра. Тема: О чему говорим када говорим о библиотекама.
БДС има 760 чланова.
2018.
Одржана је једна редовна скупштина 23. фебруара у Народној библиотеци Србије и свечана скупштина БДС поводом обележавања Дана библиотекара, јубилеја 70 година излажења часописа „Библиотекар“ и доделе награда БДС 14. децембра у Чачку.
У Београду и Чачку је одржана 15. годишња конференција БДС, са темом „Иновације и трендови у библиотекарству“, од 12. до 14. децембра.
Чланство у EBLIDA се замрзава због високе цене чланарине и одсуства конкретне сарадње БДС и ове организације.
БДС реализује пет нових или настављених пројеката, укључујући и пројекат „Књиге повезују људе“ одобрен од стране Амбасаде САД у Београду за учешће БДС са штандом и посебном издавачком продукцијом на Сајму књига.
У децембру је обновљена пријава БДС за стицање статуса репрезентативног удружења.
БДС има 713 чланова.
2019.
Решењем министра културе и информисања од 14. јануара БДС-у је утврђен статус репрезентативног удружења у култури за библиотечко-информациону делатност за територију Републике Србије. БДС формира Статусну комисију.
Редовна скупштина БДС одржана је у Народној библиотеци Србије, 25. фебруара, на којој је усвојен коначни текст Етичког кодекса библиотекара Србије и расписана изборна скупштина за органе БДС у мандату 2019-2023. Изборна скупштина је 15. маја у Народној библиотеци Србије изабрала нову Управу, за председника БДС реизабран је др Богдан Трифуновић као једини кандидат, потпредседник постаје др Дејан Вукићевић, а за новог секретара БДС именован је Никола Петаковић.
Свечана скупштина БДС одржана је 14. децембра у Народној библиотеци Србије.
Одржана 16. годишња конференција БДС, са основном темом „Мале библиотеке у великом дијалогу за промене“ у Народној библиотеци Србије, 12-13. децембар, са највећим бројем регистрованих учесника до тада, 240.
БДС има седам форума током године, као и три пројекта, укључујући организован одлазак 30 чланова БДС аутобусом на IFLA конгрес у Атини.
БДС има 849 чланова.
2020.
Одржана 1. редовна седница Скупштине БДС у Народној библиотеци Србије 20. фебруара.
Рад БДС одвија се у ограничавајућим условима COVID-19 пандемије, али уз активну БДС листу, веб-сајт и друштвене мреже за комуникацију и обавештавање чланова и колега.
Обележен Дан библиотекара Србије, 14. децембар свечаном седницом Скупштине БДС, проведеном у онлајн окружењу.
Никола Петаковић потписује уговор о раду са БДС, чиме ступа у радни однос као професионално ангажовани секретар удружења.
Одржана 17. годишња конференција Библиотекарског друштва Србије, 14-16. децембар 2020. године, као прва онлајн конференција. Тема: Мобилно библиотекарство: до удаљених корисника путем мобилних апликација, услуга и идеја.
БДС има 767 чланова.
2021.
Одржана 2. редовна седница скупштине БДС, у Народној библиотеци Србије, 24. фебруара, на којој су лауреатима физички уручене награде БДС за прошлу годину.
Одржана свечана седница Скупштине Библиотекарског друштва Србије поводом Дана библиотекара Србије, 14. децембра у Крагујевцу.
Одржана 18. годишња конференција БДС у Крагујевцу, 14-16. децембар. Тема: После 2020: нове прилике и перспективе.
Покренута нова серија вебинара „Библиотеке после 2020“, са пет одржаних онлајн семинара, серија настављена у наредној години.
Ревитализован рад и активности већег броја секција БДС.
Часопис Библиотекар пребачен је на е-платформу Open Journal System.
Одлуком Управног одбора започет рад на Монографији БДС поводом јубилеја удружења у наредној години.
БДС у сарадњи са три партнера из Хрватске, Словеније и Италије подноси као координатор предлог трогодишњег пројекта „E-ROUTES” за програм Креативна Европа.
БДС има 774 чланова.
2022.
Одржана 3. редовна седница Скупштине БДС, у Народној библиотеци Србије, 22. фебруара.
Одржана друга DTCE онлајн конференција у организацији Секције БДС за дигиталну трансформацију библиотека.
Европска комисија одобрила је пројекат „E-ROUTES” на програму Креативна Европа, који ће се реализовати током три године.
БДС је наступало на Сајму књига са сопственим штандом и Форумом БДС.
Јубилеј 75 година оснивања БДС и Дан библиотекара Србије обележени су 14. децембра свечаном скупштином у Народној библиотеци Србије и свечаним пријемом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, где су уручене повеље, повеље захвалности и захвалнице за 18 појединаца и организација у част јубилеја.
Од 14. до 16. децембра у Народној библиотеци Србије организована је 19. међународна конференција БДС „Удруживање, повезивање и умрежавање библиотекара“, као најмасовнија до сада, са преко 300 учесника сва три дана. Гост БДС била је Барбара Лисон, председника IFLA.
БДС има 800 чланова.
Приредили:
Богдан Трифуновић
Никола М. Петаковић
