In memoriam – Дејан Вукићевић (1965-2022)

Са великом тугом Библиотекарско друштво Србије опрашта се од др Дејана Вукићевића (1965-2022), библиотекара саветника Народне библиотеке Србије и потпредседника БДС, који је након краће и тешке болести преминуо 26. јуна 2022. године.

У Краљеву је завршио гимназију, да би 1994. године дипломирао на Филолошком факултету у Београду, где је 2004. одбранио магистарски рад, а потом и докторску тезу „Завичајни фондови“ (2010). Након кратког ангажовања у просвети почиње да ради у Народној библиотеци у Краљеву, где je прошао кроз читав процес библиотечког пословања, од инвентарисања, рада на позајмном и научном одељењу, до сложених послова као што су алфабетска и стручна каталогизација, стручни надзор у оквиру матичних послова и вођење набавне политике библиотеке.

Од 2000. године ради у Народној библиотеци Србије, најпре у оквиру Збирке старог плаката и летка, а касније преузима Фонд старих, ретких и минијатурних књига. У Народној библиотеци Србије активно учествује у раду Стручног савета и више комисија од којих у некима и као координатор. На његову иницијативу НБС je формирала Комисију за критеријуме старе и ретке библиотечке грађе, који су готово дословно унети у актуелни Закон о старој и реткој библиотечкој грађи. Учествује као координатор Комисије за доношење Смерница за оснивање и вођење завичајних фондова.

Аутор је већег броја стручних монографских публикација: Библиографија прилога у краљевачкој књижевној периодици (2000, 2001); Библиографија Матије Бећковића и Библиографија Драгана Лакићевића (2006); Дело: 1955–1992: библиографија (2007); Првих 20 година: библиографија Графичког атељеа „Дерета” (2008); Библиографија Николаја Тимченка (2008); Библиографија Бранислава Петровића (2009); Библиографија Добрице Ћосића (2010); Завичајни фондови (2011); Библиографија српских енциклопедија и лексикона (2014); Каталог Легата Петра Колендића: рукописи, кореспонденција, старе књиге, коаутори Злата Бојовић, Нада Мирков Богдановић (2015); Библиографија српских речника (2016 [2018]); Non imprimatur или цензура у библиотекарству и издаваштву (2019); Библиографија академика Матије Бећковића (2019).

Осмислио је и поставио пет веома запажених изложби с каталозима и пропратним текстовима: Први српски рат плакатима (НБС, 2005, поставка у 32 града); Каква корист од наслова (штанд НБС на београдском Сајму књига, 2005); Масонски симболи на старој српској књизи (са Немањом Радуловићем, Завичајно одељење Библиотеке града Београда, 2006); Збирка старе српске књиге, Библиотека Дома Народне скупштине (Дом Народне скупштине, 2006); Mинијатура на зрну грашка: збирка минијатурних књига Народне библиотеке Србије (НБС, 2014). Дејан је као уредник или члан уредништва већег броја часописа оставио трајан печат, залажући се за стручне и академске принципе у издавању периодике. Између осталих, био је уредник или члан редакције часописа „Гласник Народне библиотеке Србије“, „Библиотекар“, „Глас библиотеке“, „Новина Београдског читалишта“, Зборника радова Сусрети библиографа у спомен др Георгија Михаиловића, итд. Такође је био веома активан као члан стручних савета и комисија Народне библиотеке Србије, Библиотекарског друштва Србије, одбора већег броја стручних скупова и пројектних тимова, члан испитних комисија за стручни испит из библиотечко-информационе делатности, итд.

За свој библиографски рад и за допринос библиотечко-информационој делатности уопште добио је најзначајније награде као што су: 2007 – Награда „Стојан Новаковић“ за књигу Дело : 1955-1992; 2012 – Награда „Марија Илић Агапова” у Библиотеци града Београда за најбољег библиотекара града Београда; 2014 – Награда „Стојан Новаковић“ за Библиографију српских енциклопедија и лексикона; 2019 – Награда “Јанко Шафарик“ за укупан допринос развоју библиотечко-информационе делатности у земљи.

Од 1988. објављује књижевне радове, најпре приче и есеје, за које је добио у току каријере већи број награда, између осталих „Српско перо“ (Јагодина, 1999), „Милутин Ускоковић“ (3. награда, Ужице, 2017), награда за есеј (Ниш, 1992; Пријепоље, 1995). Аутор је два романа (Бодило, 2005; Церебрум, 2012), као и пет књига прича (Корота, Алеја бизарних ликова, Омама, Нокат и месо, Приватна антологија). Његова дела била су у изборима за Андрићеву награду, Виталову награду, Нин-ову награду, Награде „Стеван Сремац“ и „Биљана Јовановић“.  Награда „Дејан Медаковић“ додељена му је 2020. године за књигу „NON IMPRIMATUR или цензура у библиотекарству и издаваштву“.

Као члан Библиотекарског друштва Србије, члан Управног одбора, председник Статусне комисије БДС и потпредседник Друштва, Дејан се страсно борио за унапређење кровног удружења библиотекара у земљи, настојећи да ради активно на окупљању колегиница и колега око темељних вредности струке и мисије БДС. За циљеве и интересе БДС неретко је подређивао друге, на првом месту сопствене интересе.

Овај губитак за српско библиотекарство и културу у целини је тешко сагледив, узимајући у обзир Дејанов свестран стручан и научан рад на пољу библиотечко-информационе делатности, библиографије, старе и ретке књиге, завичајних фондова, као и његов плодан књижевни живот. Он је свој списатељски таленат често стављао у контекст ангажованих текстова објављених у дневној и недељној периодици, којима је, између осталог, настојао да афирмише и ојача професију којој је припадао целим својим срцем и бићем. Дејан је у правом смислу речи био човек од књиге и за књигу: образовањем, интересовањем, послом и страшћу.

Дејана Вукићевића памтићемо као великог стручњака, али на првом месту као драгог, вредног, срдачног колегу, који је био ту да помогне, да учествује, да се ангажује када то други нису могли или хтели. Његов смисао за хумор, довитљивост духа и бриткост ума остаће у најлешем сећању свима који су имали прилике да га познају и сарађују са њим.

БДС изражава искрено саучешће породици, пријатељима и блиским сарадницима поводом овог огромног губитка и преране Дејанове смрти. Нека му је вечна слава и хвала!

You may also like...