Допис у вези са статусом и материјалним положајем запослених стручних радника у библиотекама Србије
Поштована госпођо Гојковић,
Обраћам Вам се испред Библиотекарског друштва Србије, најбројнијег репрезентативног удружења у култури, како бих Вам указала на алармантно стање у коме су се нашли запослени у библиотекама а које је проузроковано екстремно ниским платама, најнижим у целом јавном сектору, које драматично утиче на статус наше струке и на могућност да достојанствено сачекамо следећу плату. Обраћам Вам се са хитном молбом да употребите свој утицај да се коефицијенти зарада свих запослених у библиотекама повећају како би се показало да је њихов рад и допринос културном животу народа вреднован и препознат.
Најхитније је потребно и да се исправи неправда начињена током 2022. године када запослени у култури нису добили једнократну солидарну помоћ иако су се установе културе, а испред свих библиотеке, прве отвориле за грађане после првог таласа пандемије вируса Ковид 19.
Oсим тога, 2015. године, када су сви у јавном сектору, након линеарног смањења плата од 10% због економске кризе, добили повећање зарада, запослени у култури су били изостављени.
Оно што веома забрињава је да радници у култури са ССС практично имају минималну зараду. Најављено повећање минималне цене рада од јануара 2024. године ће довести до ситуације да ће запослени у култури са ССС имати зараду мању од минималне.
Такође указујемо и на то да су запослени у култури са ВСС 2005. године имали плату која је била 30% процената већа од просечне плате у Србији, а тренутно је ситуација да је плата 20% мања од просечне републичке плате.
У односу на здравство, на пример, повећањем, односно стагнацијом плата, направљене су тешко достижне разлике у примањима здравствених радника и радника у култури. На пример, плата медицинске сестре је у нивоу плате библиотекара са ВСС.
Као што знате, запослених у култури је 10.560, од чега је око 3.200 библиотекара, што нас, као једну трећину, чини најбројнијом групацијом. Скоро све библиотеке у Србији имају мањи број запослених него што би по стандардима и
актуелним систематизацијама требало да буде.
Број запослених се и даље смањује, што због напуштања радних места услед ниских примања, што због одласка у пензију и немогућности примања нових радника.
На састанку представника Министарства културе и Библиотекарског друштва Србије који је одржан у априлу месецу ове године, представили смо резултате детаљне анализе статуса и положаја стручних радника у јавним библиотекама Србије, коју су урадили чланови нашег удружења.
Од тада нисмо добили никакав одговор у вези са напретком преговора са Министарством државне управе и локалне самоуправе и Министарством финансија који су нам током састанка предочени као наредни кораци ка побољшању материјалног положаја запослених у библиотекама.
Послови које запослени у библиотекама обављају свакодневно, омогућавајући хиљадама корисника библиотека у Србији да остваре своје основно право на приступ знању, провереним и тачним информацијама, пружајући подршку и помоћ у образовању свим старосним групама и са посебном пажњом, осетљивим групама грађана и грађанки, чувајући и бринући се о културном наслеђу Србије тако да оно буде доступно садашњим корисницима и сачувано за будуће генерације, чине стуб наше културе, а самим тим и друштва.
Овим путем апелујемо да се побринете да се запосленима у библиотекама Србије, пре свега повећањем коефицијената зараде, побољша материјални положај и врати основно људско достојанство које, за сада, остаје недостижно у условима егзистенцијалне угрожености у којој живимо и радимо.
председник
Библиотекарског друштва Србије
Јелена Глишовић
