In memoriam Верица Шево (1966-2026)
Верица Шево рођена је 13. септембра 1966. године у Гају код Ковина. Дипломирала је 1993. године на Катедри за руски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. У Библиотеци Матице српске запослила се 1995. године у Одељењу каталошко-библиографске обраде, на пословима обраде монографских публикација на словенским језицима и језицима бивших совјетских република. Стручни библиотекарски испит, под називом Библиографија прилога у часопису Покрет: (1899–1912), положила 1998. године у Народној библиотеци Србије у Београду. Од 2005. године радила је у Одељењу набавке и размене публикација. Тај посао обухватио је и кореспонденцију и размена спискова са институцијама из земаља у којима се говоре словенски језици, пријем књига из размене, селекцију и креирање записа за поклоне књига. Звање вишег библиотекара стекла је 2009. године, библиотекара саветника почектом 2025. године.
Писала је и преводила стручне текстове из области библиотекарства, резимее на руски језик за зборнике радова, као и текстове из области културне историје Срба. Била је сарадник у Српском библиографском речнику. Учествовала је на више скупова и конферецнија, као аутор: на Стручном скупу Међународна сарадња библиотека у Краљеву, на XVI конференцији БДС-а у Београду 2019. године, на Сусретима библиографа у Инђији 2022, на 2. међународној конференцији Библиотеке за боље сутра у Мостару, или као члан Програмског одбора: на XX Конфернцији БДС-а у Краљеву и Врњачкој Бањи (2023) и Организационог одбора на XXI конференцији у Панчеву (2024), Организационог одбора Е-ROUTS конференције, у Голупцу (2025), Летњег БДС Форума „Култура сећања: улога библиотека, музеја архива”, где је била и редактор, преводилац и члан Уређивачког одбора Зборника.
У Библиотекарском друштву Србије изабрана је 2023. године за члана, а затим и за председника Надзорног одбора БДС-а. У Друштву је оставила велики траг као особа која даје свој максимум, и више од тога, да уради посао до краја; крајње посвећена и одговорна, све уз осмех, драга и ведра. Колико год времена је било потребно да издвоји за БДС није јој било тешко. БДС је био део ње и она део Друштва, где је оставила неизбрисив траг. Иновативне идеје, попут стварањса Хора БДС-а, нису јој недостајале. Била је члан координационог тима и један од оснивача тима RU:RS LIB форума за сарадњу са Библиотекарским друштвом Русије. Њен допринос и посвећеност Форуму, енергија коју је унела у ту сарадњу остављали су без текста, све људе са којима је сарађивала. Са неизмерном пажњом и стрпљењем радила је све, са уважавањем и љубазношћу посветила се колегама из Русије, представљајући библиотекаре Србије и Библиотеке Матице српске на најбољи начин. Звали су је наша Верочка и сматрали да је, поред тога што је била велики стручњак и поштовалац руског језика и културе, што је допринела јачању духовних и професионалних веза између Србије и Русије, била њихов велики пријатељ и дивна особа.
Ширила је позитивну енергију и љубав свуда и стекла многа пријатељства. Управо љубав је реч која је описује. Животна радост и енергија. Оптимизам. Вера у Бога и боље сутра. Знала је да је у божјим рукама и веровала у тај пут којим иде, чак и у страшним данима када јој је било најтеже. Како је описала њена блиска и драга колегиница, поздрављајући се с њом – била је ходајући осмех – ведрина плавокоса. И такву ћемо је памтити.
