Нови број часописа „Библиотекар“ (1/2019)

У издању Библиотекарског друштва Србије објављен је нови број часописа „Библиотекар“. Тема новог броја прати савремена дешавања у области библиотекарства на пољу евалуације научних резултата и индексирања часописа. Оља Харизанова, Ана Ангелова и Биљана Јаврукова са Универзитета „Св. Климент Охридски” из Софије разматрају начине вредновања рада научника из Бугарске и проблемеу реферисању часописа у области друштвено-хуманистичких наука у најпопуларнијим базама података. Такође, у раду скрећу пажњу на значај националних цитатних индекса, наглашавајући да је Српски цитатни индекс први такве врсте на Балкану. На тврдњу ауторки да се повећавају извори научних информација, а самим тим расте и потреба за новим начинима њихове евалуације, надовезује се рад Декларација о процени истраживачког рада у светлу отворене науке. Весна Абадић и Марија Гордић из Универзитетске библиотеке у Крагујевцу истичу да је декларација, позната под акронимом DORA (Declaration on Research Assessment), покушај да се промене начини евалуације научноистраживачког рада, јер се корелација фактор утицаја часописа – вредност појединачног истраживања и научника често погрешно тумачи. Фактор утицаја првобитно је настао као помоћ библиотекарима у набавци часописа, а не са циљем да служи за процену истраживачког рада. Рад прати превод Декларације на српски језик.

Иако часопис има устаљене рубрике, њихову структуру и обим диктирају првенствено аутори, те је је највише прилога из библиотечке праксе. Увод у ову рубрику је текст Анђелије Пругинић интригантног наслова Знање је у књигама, књиге су у библиотекама. Где су људи? Рад је настао на основу темељног истраживања корисника библиотечких услуга и, на основу изнетих примера, може да послужи као путоказ како уз сарадњу са другим институцијама и организацијама, у овом случају које се баве децом,  превазићи кризу читања и повећати број корисника.

Могућност да се упознамо са радом највеће јавне библиотеке у североисточном региону Литваније пружа нам Виргинија Шведиене из Народне библиотеке „Габриеле Петкевичаите-Бите”. Реч је о централној библиотеци са дугом традицијом и највећим универзалним фондом у том делу Литваније. Представљени су успешно реализовани пројекти из области културе који су резултирали и међународном сарадњом.

Набавка библиотечке грађе, као један од најодговрнијих и најзначајнијих библиотечких послова,увек је актуелна тема. Данијела Добретић и Андреј Радуловић у коауторском раду, руководећи се квалитативним и квантитативним мерилима, као и законском регулативом, анализирају набавну политику Градске библиотеке у Новом Саду.

Место нових технологија у библиотекама, њихову имплементацију и значај у раду са најосетљивијом читалачком публиком – децом и младима, представљају Јасна Бркић и Виолета Ђорђевић, на основу реализованог семинара под називом „Алатке у руке: креирање и анимација прича уз помоћ ИКТ мајстор(иј)а”.

Разноврстан дијапазон тема у рубрици пракса заокружен је текстом Драгане Обрадовић, Оливере Топалов и Тамаре Малешев под називом „Потенцијали затворских библиотека у процесу рехабилитације осуђеника”.  Специјалне библиотеке, специфичне по начину функционисања и структуром корисника, сусрећу се и са посебним потешкоћама. Уз то приказан је и рад Библиотеке казнено-поправног завода у Сремској Митровици.

Специјалне библиотеке тема су радова и у рубрици Хроника. На основу до сада некоришћене архивске грађе проф. др Бојан Ђорђевић је реконструисао оснивање, рад и гашење Библиотеке Председништва Владе Федеративне Народне Републике Југославије, која је одраз бурног раздобља након Другог светског рата. Валерија Стефановић бавила се истраживањем старе штампане књиге у Новом Пазару, које представљају важан део културног наслеђа овог краја. Радом су обухваћене књиге које се чувају у библиотеци Манастира Сопоћаништампане у периоду од 1745. до 1894. године.

Бојана Вукотић упознаје читалачку публику са радовима изложеним на 15. конференцији Библиотекарског друштва Србије на тему „Иновације и трендови у библиотекарству”, која је одржана у Београду и Чачку од 12. до 14. децембра 2018. године.

Детаљан приказ првог форума Уније библиотека Кине и земаља Средње и Источне Европе одржаног од 19. до 22. октобра 2018. године у организацији јавне библиотеке у Хангџоу потписује Оливера Кривошић. Један од резултата форума је успостављање колаборативног система размене библиографских података у сврху заједничког коришћења збирки библиотека чланица Уније.

На две значајне мнографске публикације пажњу скрећу др Богдан Трифуновић (Век и по Библиотеке у Краљеву, уредник Емилија Димовска, 2018) и др Драгана Грујић (Поклон библиотека Димитрија Ћамиловића у манастиру Крушедол: каталог, Ирина Нешић, 2019). Поред приказа ова рубрика садржи и најаву др Адама Софронијевића за годишњу конференцију европског удружења високошколских библиотека LIBER која ће се одржати у Београду јуна 2020. године.

Рубрика Документа садржи Етички кодекс библиотекара Србије усвојен од стране Скупштине Библиотекарског друштва Србије 25. фебруара 2019. године.

На крају, часопис објављује некролог о Радовану Мићићу (1944-2019), у коме нас Гордана Ђилас подсећа на људске и стручне квалитете, као и на допринос истакнутог прегаоца у области библиотекарства и некадашњег председника БДС.

И овај број уредила је редакција у непромењеном саставу: доц. др Драгана Грујић (главни и одговорни уредник), др Богдан Трифуновић, др Нада Арбутина, др Татјана Брзуловић Станисављевић, др Драгана Милуновић, Оливера Кривошић, Бојана Вукотић, дрсц. Марина Винај, доц. др Анна Ангелова и dr. Wooseob Jeong.

Часопис се уређује по узусима за научне и стручне часописе, што потврђују завршна документа – Упутство за ауторе прилога и Уређивачка политика, као и додељни УДК и DOI број (Digital Object Identifier). Библиотекар има статус научног часописа (М53), реферише се у EBSCO i CEEOL бази, захваљујући чему стручњаци и научници широм земље и света могу да приступе часопису.

Заинтересоване колеге за набавку часописа могу да се обрате секретару БДС на sekretar@bds.rs.

You may also like...