БИБЛИОТЕКАРСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ



            

Приказ 21. сусрета библиографа у Инђији

Сусрети и судари

21. сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића

 

Сусрети библиографа, сусрети са библиографијом и сусрети света организованих информација са несагледивим мноштвом доступних информација, одиграли су се још једном, по 21. пут у Инђији.

Била је то прилика да се са различитих аспеката библиографије сагледају многе теме значајне за библиотекарство, осветле сећања на значајне личности из света библиотека, као и да дебитују представници нове генерације библиографа.

Добродошлицом Браниславе Танасић, директорке Народне библиотеке „Ђорђе Натошевић” у Инђији и подсећањем на дугу традицију отворени су Сурети и започео је свечани део церемоније уручивања Награде „Душан Панковић” за изузетна остварења у области српске библиографије.

О овогодишњој добитници, еминентном стручњаку са значајним библиографским стажом, Гордани Ђилас из Библиотеке Матице српске, говорила је Љубица Ћоровић, библиотекар саветник Завичајног одељења Библиотеке града Београда. Љубица је истакла снажну вољу, знање и стручност лауреата да као библиограф систематизује и групише информациони хаос и затим гради нови поредак и производи библиографију као нову целину са сопственим смислом. Нагласила је још и да се из библиографије другачије сагледава свет а да Гордана Ђилас као врхунски библиограф, али и поета, тај дар библиографског сагледавања племенито користи и великодушно дели.

Овогодишњи Сусрети одвијали су се у неколико тематских целина и 35 излагања. Највећи број излагања био је посвећен библиографијама периодичних издања, било као циљу или као полазишту за друга тематска истраживања.

Дејан Вукићевић (Народна библиотека Србије – НБС) у уводу свог изалагања, као дугогодишњи члан Одбора Сусрета, осврнуо се на значај Сусрета као оазе искусних библиографа, али и нових лица чије присуство улива наду да библиографија Србије има будућност и да ће Сусрети као меморијал Георгију Михаиловићу, врсном библиографу чији је настављач дела чувени Душан Панковић трајати. У наставку свог излагања говорио је о стасавању и сазревању часописа Библиограф и занимљивостима које се односе на структуру и садржај часописа, као и о значају овог вредног покушаја текуће југословенске библиографије из времена Краљевине СХС. Осим о самом часопису који је био у фокусу излагања нагласио је значај постојања текуће националне библиографије и отворени проблем постизања и савладавања све већег обима јединица које обухвата.

Андреа Јовановић и Слађана Суботић (НБС) говориле су о почецима школства у Србији, отварању првих учитељских школа и првом српском педагошком листу Школа основаном пре свега за потребе стручног усавршавања учитељског кадра, а потом и за ђака. Истакнут је значај листа као весника идеала новог васпитања и критичара „старе школе”, чијем су садржају доприносили домаћи аутори, али и преводи значајних радова иностраних педагога. Ауторке су упознале аудиторијум са значајем дела Милана Ђ. Милићевића, уредника и издавача листа.

Бранка Јовић (Матична библиотека „Љубомир Ненадовић”, Ваљево) представила је знамените ауторе српског порекла који су доприносили трајању часописа Народна старина који је излазио у Загребу у периоду од 1922. до 1935. године.

Горана Стевановић (НБС) приказала је део свог библиографског истраживања послератне илустрације за децу на примерима часописа Полетарац и Змај илуструјући могуће везе библиографског истраживања и примењених уметности. У излагању је истакнуто присуство радова предратне генерације најбољих српских, али и руских уметника у овим часописима који су припадали најзначајнијем периоду српске илустрације за децу. Ауторка је нагласила улогу илустрације на доживљај текста код читалаца и значај симбиотичке целине коју чине илустрација и текст за визуелно описмењавање деце кроз кратак преглед историјата ових часописа.

Бојана Бјелица и Татјана Богојевић (Библиотека Матице српске – БМС) представиле су библиографију дубровачког часописа Словинац (1878–1884) наглашавајући значај његовог уврштавања у српску националну библиографију, између осталог и због српског језика на којем је излазио. У излагању је било речи о историјској улози овог часописа у 19. веку и његовом доприносу осликавању књижевно-историјске атмосфере Дубровника тога доба, као и о уредницима и сарадницима, еминентним интелектуалцима и књижевницима тога доба.

Ана Николић, Кристина Ковачевић (НБС) говориле су о зачецима позоришне периодике у Србији и значају часописа Сцена, као и библиографије овог часописа (1935–1941) за проучавање позоришне историје.

Нада Димитријевић (Народна библиотека „Радислав Никчевић”, Јагодина) у свом излагању дала је хронолошки приказ завичајне периодике у Јагодини до 1945. године.

Данка Ивошевић (Педагошки факултет у Сомбору) изложила је историју развоја српских просветно-педагошких часописа у Србији и како је кроз ову хронологију могуће пратити и настанак савремене научне парадигме у области педагогије. Представљеном библиографијом обухваћен је период од 1956. до 2105. године.

Валерија Стефановић (Народна библиотека „Доситеј Обрадовић”, Нови Пазар) је као важан допринос завичајном библиотекарству представила електронски доступну Библиографију Новопазарског зборника (1977–2015), наглашавајући значај истраживања и библиографије овог научног часописа у бележењу културне историје, историје и археологије једне од најзначајних регија Балканског полуострва[1].

Велики број излагања подсетио је на значајне личности у прошлости и садашњости библиографије, на њихову делатност и допринос реконструкцији културног крајолика времена у којем су стварали. У већем броју излагања истакнуте су вредности којима персоналне библиографије доприносе разумевању личности из различитих области и контекста у којима су живеле и стварале.

Вера Црљић (НБС) у оквиру дела програма In memoriam подсетила је присутне на Радисава Мићу Цајића, доајена старе библиографске школе Народне библиотеке Србије и принципе рада на библиографији који су и његово време успостављени. Сећање на библиографа Цајића, прожето цртицама из његовог професионалног живота и односа са колегама, подсетило је колико библиографски позив повезује и оплемењује оне који се на њега одазову професионално као што је то Цајић чинио.

Вера Петровић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд) представила је допринос Љубице Ђорђевић библиографској науци, од њеног уласка у свет библиографије до прегледа, по врстама, библиографија које је сачинила. Истакнута је њена самосталност у раду, богатство анотација њених библиографија, као и списак најзначајнијих библиографија чији је аутор, као што су библиографије Велибора Глигорића, Вида Латковића, Десанке Максимовић 1920–1971, Библиографија Српског књижевног гласника и друге.

Даниела Кермеци (коаутор Душан Јованчевић) (БМС) говорила је о библиографији Мише Димитријевића у листу Јавор, написаној од стране уредника овог листа Илије Огњановића. Ауторка је навела да је библиографија објављена у рубрици Читуље, пре свега са циљем одавања почасти Димитријевићу, и то у три дела о темама о којима је писао (24 некролога о многим угледним личностима, есеји о Змају, Лази Костићу, Димитрију Давидовићу, Јовану Суботићу и друго). У излагању је представљен живот и рад овог значајног срспког новинара и политичког активисте и истакнуто је да библиографија представља добру основу за будућу стручно уређену библиографију.

Ивана Пајић (Правни факултет у Београду – Боблиотека) представила је јавности непознате радове професора Михаила Константиновића, учесника у изради споразума Цветковић–Мачек који је и правно уобличио овај документ и оставио у наслеђе Скицу за законик о облигацијама, дело и данас актуелно и у употреби.

Оливера Настић (Библиотека града Београда) представила је поводом 120 година од рођења и 50 година од смрти архитекте Николе Добрoвића библиографију која чини део монографије о овом еминентном архитекти. Библиографијом су обухваћени Добровићеви радови и радови о њему као архитекти и научном раднику, са циљем да се осветли комплексни корпус његовог деловања.

Меланија Блашковић (БМС) представила је рад на библиографији поете, прозаисте, критичара и приповедача Небојше Деветака. Библиографија садржи 550 јединица, од Деветакових првих поетских прилога до литературе о њему. Ауторка је истакла да су рад на библиографији овог поете пратили радосни тренуци откривања стихова изгубљених у времену.

Милорад Миловић (Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић”, Цетиње) у свом излагању дао је преглед портрета академика Душана Мартиновића као изванредан допринос црногорској персоналној библиографији. Десет томова у којима је 163 биобиблиографије личности међу којима је и Марко Драговић, први црногорски библиограф, дигитализовано је и опремљено алатима за претрагу текста[2]. Ово издање Националне библиотеке Црне Горе и Црногорске академије наука и уметности представља јединствену научно-информативну целину и својеврсну културну мапу Црне Горе.

Драгана Д. Јовановић (БМС) подсетила је на плодоносан, иако веома кратак период стварања Гија де Мопасана и представила изазован и инспиративан рад на библиографији превода овог француског писца. Истакла је занимљив податак да је први превод романа Пјер и Жан на српски језик објављен 1891, само 3 године од објављивања у Француској.

На скупу се говорило и о доброј библиографској пракси у библиотекама и њеном значају у контексту видљивости посебних и завичајних фондова.

Слађана Субашић (БМС) у свом излагању је дала преглед библиографија Библиотеке Матице српске и њихових аутора и осврнула се на истраживачке изазвове рада на персоналним библиографијама који често носи тешкоће у разоткривању идентитета, како библиографа тако и аутора библиографских јединица.

Карла Селихар (Педагошки факултет у Сомбору) представила је Каталог старе и ретке књиге Библиотеке српске Препарандије у Сомбору уз подсећање на саме почетке у организацији ове библиотеке, њен обим, примењене процесе конзервације и најстарија издања. Ауторка је истакла хитност потребе за израдом електронског каталога библиотеке и отпочињање процеса дигитализације које види као један од циљева Катедре за библиотекарство Педагошког факултета у Сомбору.

Јелена Јањић (Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бањалука) приказала је рад Српске читаонице у Бањалуци у периоду од 1868. до 1941. године. Кренувши од године оснивања ауторка је приказала историјат Српске читаонице и подсетила на периоде отежаног рада и страдања делова њеног фонда.

Виолета Станковић Анђелковић и Бобан Ђорђевић (Матична библиотека „Светозар Марковић”, Зајечар) представили су активности зајечарске библиотеке на пољу библиографије кроз више од 40 до сада објављених библиографија.

Оливера Шербеџија и Марија Ваш (БМС) презентовале су изузетно значајну публикацију, како за библиографе тако и за библиотекаре на посебним збиркама а на корист широког спектра истраживача упућених на картографске изворе – Каталог атласа Посебних збирки Библиотеке Матице српске до 1918. Након кратког вођења кроз почетке и историју картографије ауторке су показале обим публикације – 182 атласа од којих се већина од 160 наслова налази у Посебним збиркама а 22 атласа у Фонду старе и ретке књиге БМС, примењене елементе описа посебно значајне за ову врсту грађе и пратеће сегменте Каталога – регистар и илустроване прилоге на крају публикације.

О проблематици рада на библиографији, утицају резултата библиограског рада на друштвени контекст и библиографији као инспирацији такође је било речи.

Весна Тријић (НБС) говорила је о проблематици предметне класификације у српској ретроспективној библиографији, осавремењивања предметног регистра и превазилажења недоследности и грешака у систему. Ауторка је подсетила на решења из прошлости и приказала актуелну праксу са могућим рефлексијама на будућност у контексту улоге ретроспективне националне библиографије у формирању националног идентитета.

Иван Рацић (НБС) указао је у свом излагању на проблематику рада на библиографијама дела преведених са јапанског језика. Објансио је да је она пре свега заснована на употреби три јапанска писма, при чијој транскрипцији се често поткрадају грешке због погрешне употребе и тумачења симбола јапанских писама.

Осим људског фактора и програми за библиографски опис отежавају библиографско описивање због својих ограничења у расположивим симболима који се могу користити. Аутор је на крају излагања дао и неколико препорука за библиографски рад са делима преведеним са јапанског језика.

Сузана Станковић и Маја Новаковић (Народна библиотека „Стеван Сремац”, Ниш) представиле су пројекат који траје од 2010. године, заснован на сарадњи библиотеке са угледним нишким Ромима и организацијама које се баве Ромима, на истраживању садржаја фонда нишке библиотеке са циљем израде библиографије Роми у библиотечким збиркама. Библиографија обухвата ауторске радове Рома, као и радове са мотивима из живота Рома, а као основни корпус за њену израду коришћени су часописи.

Весна Укропина (БМС) изнела је своја запажања проистекла из рада на библиографији дела Иве Андрића и инспирисана текстом На јеврејском гробљу у Сарајеву. Ауторка је анализирајући употребу мотива јеврејског гробља у делима стране књижевности, као и теме јеврејства у делима уметника који су на различите начине били повезани са Андрићем осветлила подконтекст овог текста и његове судбине након првог објављивања.

Последња седница била је посвећена приказима значајних библиографских издања са посебним освртима на допринос њихових аутора за развој библиографског истраживања и методологије.

Небојша Цвејић (Библиотека шабачка) говорио је о значају библиографског стваралаштва Добрила Аранитовића за срспку библиографију и његовом темељном раду на изради три библиографије о Његошу – Његош и позориште (1884–2011), Филозофско-теолошки аспект Његошевог рада (1877–2014) и Селективна библиографија о Горском вијенцу: (1847–2016): поводом 170 година од првог издања.

Ивана Пајић (Правни факултет у Београду – Библиотека) такође је говорила о значају опуса Добрила Аранитовића који је радом на Библиографији часописа Praxis (југословенско издање 1/1964 – 11/1974) и приказивањем развојног пута овог часописа oживео дух једног времена. Истакла је значај овог часописа који је у доба свог излажења био сасвим савремен и у складу са светским токовима у филозофији и друштвеној теорији.

Ана Павловић (Правни факултет у Београду – Библиотека) приказала је Био-библиографију Марка Миљанова Поповића Бранке Драгосавац и подсетила на значај личности Миљанова у историји Црне Горе, као и слободоумне ставове због којих није увек био у милости Кнеза Николе.

Ивана Јаношевић (Библиотека „Влада Аксентијевић”, Обреновац) у уводу свога излагања истакла је значај и улогу библиографије у завичајним фондовима библиотека. Ауторка је приказала библиографију са хронологијом живота и рада знаменитог Обреновчанина, професора Живојина М. Перића, аутора Добрила Аранитовића, која доноси дух времена у којем је живео, стварао и деловао овај врсни и на светском нивоу признати стручњак у области права. Повод за израду библиографије је 150. годишњица од рођења професора Перића а израђује се са циљем да се укаже на писану грађу из свих области којима се бавио.

Вања Ерор (Правни факултет у Београду – Библиотека) приказала је каталог Збирка књига објављених током Првог светског рата у фонду Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду Светлане Мирчов и говорила је о пореклу овог дела фонда Библиотеке.

Драгослава Родаљевић (Народна библиотека Ужице) у свом излагању приказала је библиографију дубровачког часописа Словинац (1878–1884) и њен значај за будуће истраживаче овог дела српске литерарне баштине. Ауторка је истакла као изуетно корисно присутво додатних података и објашњења потребних за разумевање прилога у часопису.

Викторија Будић (Правни факултет Универзитета у Београду – Библиотека) приказала је дело Међународно јавно право и међународни односи библиографија 1834–2016, Ђорђа Н. Лопичића и Јелене Ђ. Лопичић Јанчић. Ауторка је говорила о обиму вишедеценијског рада приређивача на овој библиографији која иако није опремљена пратећим регистрима представља важну ризницу за истраживања на пољу међународних односа.

Марија Богдановић (НБС) је за крај скупа приредила колажну презентацију о Сусретима кроз подсећање на претходних 20 скупова и значај континуитета у бављењу библиографијом као темељом библиотекарства, а за зборник ће приложити приказ Библиографије Сусрета у спомен на др Георгија Михаиловића : 1983–2016.

Спектар обухваћених библиографских тема и број радова који се на њих односе јасно су показали интензитет потребе за одржавањем оваквог скупа посвећеног само теми библиографије. Иако се и на другим скуповима у библиотечкој струци увек појављују и библиографске теме, постојање оваквог специјализованог скупа, ипак, омогућава много тога што на тематски ширим скуповима није могуће постићи а то је окупљање радова и аутора у уско специјализоване целине, детаљно обрађивање различитих аспеката проблематике рада на библиографији, као и могућност окупљања свих библиотекара и других заинтересованих за библиографију на једном месту. Последњи разлог заправо по важности је и први јер као и на сваком другом стручном окупљању најважнији фактор јесте могућност сусрета са колегама успостављање професионалних контаката и спонтана размена мишљења у групним и тет-а-тет разговорима. Ако се још укрсте параметри као што су број библиографских посленика у Србији и значај библиографије за статус библиотечке науке, лако се може закључити колико је од виталног значаја за библиотечку професију одржавање скупа као што су Сусрети.

С обзиром на то да је овај приказ написан из пера скоро никаквог библиографског зналца и још увек само корисника библиографија, читалачки аудиторијум опростиће један више лични него стручни утисак за крај: ово је свакако један од оних скупова на који желите да се вратите, да у њему учествујете, па можда и постанете један од њих који сударе са хаотичним светом информација својим корисницима претварају у сусрете.

 

Јелена Глишовић
Одељење посебних фондова
Народна библиотека Србије

 

[1] Доступно на адреси: http://biblioteka-np.org.rs/2016/dLoad/BIBLIOGRAFIJA%20NOVOPAZARSKOG%20ZBORNIKA.pdf

[2] Доступно на адреси: http://dlib.me/zbirka.php?z=knjige

* Фотографије преузете са ФБ странице Библиотеке у Инђији.

Објављено под: Вести

Comments are closed.