БИБЛИОТЕКАРСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ



            

Нови број часописа Библиотекар бр. 2/2017

Нови број часописа Библиотекар традиционално је објављен на Дан библиотекара 14. децембра 2017. Редакција у саставу доц. др Драгана Грујић (главни и одговорни уредник), др Богдан Трифуновић, др Драгана Милуновић, др Татјана Брзуловић Станисављевић, др Нада Арбутина, Оливера Кривошић, Бојана Вукотић, др сц. Марина Винај, доц. др Анна Ангелова и др Вусеоб Јонг настојала је да овим бројем обележи јубилеј издавача – Библиотекарског друштва Србије, што се огледа у теми броја која обухвата радове о библиотечким удружењима из Србије, Бугарске, Хрватске, Босне и Херцеговине и Пољске.

Увод у рубрику Тема је текст председника Друштва др Богдана Трифуновића о почецима рада Библиотекарског друштва Србије. Обухвата период прве године деловања како сам аутор истиче „врло значајне и динамичне у историјату најзначајнијег струковног библиотечког удружења“. Рад прате прилози: писмо упућено Министарству унутрашњих послова са молбом да се одобри оснивање друштва „које би имало за циљ како развијање стручних кадрова тако и подизање и развијање библиотека и библиотекарства код нас“, решење којим се одбрава оснивање и рад, а уз прва правила приложен је документ са списком имена првих чланова Друштва. Потом следе радови чланова редакције из иностранства. Текст Ане Ангелове, управника Универзитетске библиотеке у Софији, бави се најзначајнијим аспектима деловања струковне организације библиотекара Бугарске. Рад Марине Винај под називом Друштво књижничара Славоније, Барање и Сријема је о стручном регионалном удружењу које окупља библиотекаре свих типова библиотека из 4 жупаније. О деловању Асоцијације информацијских стручњака – библиотекара, архивиста и музеолога у Босни и Херцеговини током прве декаде постојања је коауторски рад Амре Решидбеговић и Бисерке Сабљаковић. Тема је заокружена радом Марзене Пшибиш о Друштву библиотекара Пољске као организацији са најдужим искуством у области културе и једном од највећих струковних организација у Пољској.

Уређивачка концепција часописа базира се на обједињавању како актуелних, тако и историјских тема које су обухваћене рубриком Хроника. На основу досад некоришћене архивске грађе, настао је рад проф. др Бојана Ђоређевића о стварању и краткотрајном раду Државне централне библиотеке у Београду. Указује се на разлоге за њено формирање, као и проблеме у њеном раду, и околностима због којих је ова библиотека после само неколико година престала да постоји. Овај број је својом садржином више окренут ка историји, те и рад др Александре Тртовац пружа историјски преглед аутоматизације библиотека и библиотечког пословања у Србији. Трећа рубрика посвећена пракси доноси коауторски текст Мирјане Пејовић и Ане Дуковић о библиотечкој секцији као подстицају креативном и вршњачком учењу у библиотеци основне школе.

Рубрика Прикази пружа увид у актуелна дешавања, како на пољу конференција, скупова тако и на пољу издаваштва. Данка Ивошевић даје приказ књиге Библиотека кроз време приређивача проф. Гордане Стокић Симончић, а Здравка Радуловић приказ Изложбе периодике Јевреја објављене у Србији у периоду 1888– 2016 ауторке Биљане Албахари.

Нови број часописа започет је радом о подсећању на почетке рада Друштва и на њене чланове, а заокружен је рубриком Сећања. Библиографија Мирка Дрманца је подсећање на колеге који су у библиотекарству оставили траг, али који нажалост нису више са нама. Кроз 153 библиографске јединице и 126 персоналних одредница заступљене су личности којима су некролози посвећени, а који су објављивани у првој серији часописа Библиотекар.

И овим бројем настављена је сарадња са Емпорија Универзитетом. Број је објављен уз подршку Министарства културе и информисања. Часопису је ове године Министарство науке потврдило је научни статус (М53). Важна новина је да овим бројем Библиотекар почиње да се реферише у EBSCO бази, најзначајнијем међународном агрегатору целих текстова зборника, часописа и других извора.

????????? ???: Библиотекар

Comments are closed.