Generic Page

Током 2009. године одржан је само један састанак Секције. Тема састанка је била израда Упутства за ревизију која је поверена Смиљи Тодорчевић и Татјани Перовић. По плану је до краја септембра требало да се достави нацрт текста, али је због субјективних и објективних околности то било немогуће. Рад не тексту је настављен и он ће током 2010. године када га усвоји УО Библиотекарског друштва Србије бити доступан широј библиотечкој јавности.

Миљана Ђукић и Драгана Михаиловић учествовале су на годишњој конференцији ИФЛА-е у Милану од 23-27. августа и имале су прилику да присуствују заједничкој сесији Секције за јавне и Секције библиотека метропола која је обрађивала тему "Оквир за будућност - нови план за јавне библиотеке" која је обухватила следеће области: колекције, улогу библиотеке у оквиру заједнице, креативност у раду и професионални развој библиотекара.

Секција за матичне библиотеке БДС у 2009. години је реализовала планом предвиђене садржаје. Одржано је два састанка и два стручна скупа на којима су разматране следеће теме: Рад матичних служби народних библиотека

Библиотеке у бањама и туристичким местима; Манастирске и црквене библиотеке

Улога матичних библиотека у довршењу пројекта Српска библиографија књиге 1868-1944.

Први састанак у 2009. години одржан је у Народној библиотеци Србије 26. марта. 2009. и њему је присуствовало 22 члана секције. Колегиница Бојана Вукотић, библиотекар саветник је анализом рада матичних служби образложила све параметре на којима се заснива рад: кадровску структуру, вођење регистара библиотека, праћење рада библиотека и предлог за унапређење рада (стручни надзор, стручна помоћ, пружање стручних информација, увид у услове рада, усавршавање кадрова...) и вођење записника о томе. Анализом се дошло до закључка да је рад матичних служби доста неуједначен у зависности од развијености региона. Матичним службама је препоручено да поред периодичног надзора обављају стручне обиласке, увид у услове, да пружају стручне информације - и да све те активности у својим извештајима нумерички прецизирају.

После уводног излагања и дискусије птедложено је да се у 2009. години реализују следеће теме: Библиотеке у бањама и туристичким местима, Манастирске и црквене библиотеке, Улога матичних библиотека у довршењу пројекта Српска библиографија књиге 1868-1944. година. Наведено је још неколико тема које би требало реализовати у наредном периоду: дошколовавања запослених, библиотеке за младе, међубиблиотечка позајмица (страна), анализа рада библиотека, проблем (не)читања...

Секција за матичне библиотеке БДС и Библиотека ''Димитрије Туцовић'' из Лазаревца организовале су у јуну у бањи Врујци Стручни скуп ''Библиотекар – струка и професија'' са темама ''Заштита библиотечке грађе'' и ''Библиотеке у бањама и туристичким местима''. Радове на наведене теме излагале су Бојана Вукотић, Вера Петровић и Весна Петровић, а скупу су присуствовали библиотекари из Београда, Ковачице, Краљева, Куле, Панчева, Пожеге, Нове Вароши, Руме, Сремске Митровице, Суботице, Старе Пазове, Уба, Чајетине и Лазаревца. На скупу су донети следећи закључци:

1. У циљу ефикасне заштите библиотечке грађе неопходно је у свим библиотекама покренути поступак електронских записа вредних садржаја

2. Како би се повећао степен заштите фонда потребно је урадити свеобухватан план информисања читалачке публике

3. У анализи метода и поступака који би повећали степен очувања фонда предложено је да се израде Смернице заштите текућих фондова са посебним освртом и прецизно дефинисаним Критеријумима годишњег отписа

4. Проблем треба решавати систематски уз повећану употребу савремених средстава надзора

5. У циљу стандардизације пословања преопоручује се преузимање Правилника о поклону, који је израдила Секција за матичне библиотеке БДС, и израда споственог

6. Заједничка је оцена да Матичне библиотеке које на територији своје надлежности имају бање и туристичка места треба да осмисле и усвоје Стратегију развоја библиотека при бањским и туристичким местима

7. Неопходно је инсистирати на формирању библиотеке у Нишкој Бањи, тим пре што Нишка Бања има статус општине

8. Уколико се жели унапредити рад библиотека у бањама и туристичким местима потребно је унапредити сарадњу са туристичко-угоститељским организацијама. Заједнички маркетиншки наступ један је од облика сарадње на коме треба посебно радити

9. Сви присутни су нарочито инсистирали да у тим библиотекама треба да раде библиотекари.

У програму скупа организован је књижевни сусрет са Милованом Данојлићем и представљен је нови број и нова концепција стручног гласила ''Панчевачко читалиште''.

О питањима везаним за рад манастирских и црквених библиотека било је речи на стручном скупу одржаном 1. октобра 2009. године у Градској библиотеци у Руми. На скупу су обрађене следеће теме:

Портрет библиотеке Српске православне патРијаршије / мр Зоран Недељковић, директор Библиотеке

Библиотеке српске дијаспоре при православним црквеним опШтинама у свету – актуелни трендови / мр Добрила Бегенишић, Народна библиотека Србије Београд

Помоћ Народне библиотеке Србије црквеним и манастирским библиотекама у Србији / Весна Глушчевић, Народна библиотека Србије Београд

Манастирске библиотеке / мр Невена Томић, Библиотека Дома Културе «Студентски град», Београд

Монографија цркве Лазарица / Љубица Петковић, Народна библиотека Крушевац

Библиотека Манастира Милешева / Дубравка Симовић, Народна библиотека Србије Београд

Библиотека ЕпАРХИЈЕ СРЕМСКЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА / Александар Јокановић, Градска библиотека Нови Сад

Библиотеке фрушкогорских манастира / Весна Петровић, Жељко Стојановић, Весна Ћосић, Подружница библиотекара Срема

Стручном скупу су присуствовали представници матичних библиотека из Лесковца, Пирота, Јагодине, Крушевца, Бора, Ваљева, Прокупља, Панчева, Шапца, Суботице, Зрењанина, Београда, Новог Сада и библиотекари народних и школских библиотека Срема.

Зборник радова са овог скупа објавиће Градска библиотека у Руми, која је била и изванредан домаћин библиотекарима.

Библиотекари су по завршетку радног дела скупа посетили румску Издавачку кућу «Српска реч», где их је угостио директор Милутин Живановић.

Први део скупа завршио се монодрамом о животу прве српске песникиње Милице Стојадиновић Српкиње ''Некад, а сад?'' у извођењу глумице Бобе Латиновић.

Другог дана Скупа библиотекари су присуствовали 46. Сабору библиотекара Срема и посетили фрушкогорске манастире: Крушедол, Гргетег и Хопово.

Последњи састанак у 2009. години одржан је 26. новембра у Народној библиотеци Србије, на коме су реализована тема Улога матичних библиотека у довршењу пројекта Српска библиографија књиге 1868-1944.

О улози матичних библиотека у довршењу пројекта Српска библиографија књиге 1868-1944. године говорила је колегиница мр Здравка Радуловић и указала на начин како да библиотекари завичајних збирки преко библиографије попуне своје збирке, али и да пошаљу библиографске јединице за допуну библиографији. Договорено је да библиотекари матичних служби са овим пројектом упознају библиотекаре завичајних збирки у свом округу.

На састанку је усвојен извештај о раду Секције у 2009. године и предложен је програм за 2010. годину. Секција ће се у наредној години бавити сагледавањем стања у библиотекама, промоцијом Стандарда за јавне библиотеке, праћењем читалачких интересовања корисника и односима са јавношћу. Такође је прихваћен предлог да се, ако се за то обезбеде материјална средства, штампа зборник радова Културна и издавачка делатност матичних библиотека са скупа одржаног 2008. године у Сремској Митровици.

Комисија за развој корисничких сервиса у 2009. године реализовала је своје активности према циљевима и програму рада Библиотекарског друштва Србије за 2009. годину и Плану рада Комисије за 2009. Циљеви и задаци Комисије за развој корисничких сервиса према Плану рада Комисије за 2009. годину у потпуности су остварени.

Рад Комисије у 2009. години одвијао се кроз редован радни састанак, подстицање активнијег рада Комисије, учешћa у међународним конференцијама и научним скуповима која за циљ имају унапређење корисничких сервиса, кроз теоретску и методску основу, стручна предавања, предавања чланова по позиву, размену искустава и практични и прагматични рад у библиотекама у Србији.

На редовном састанку Комисије[1] размотрени су Годишњи извештај Комисије за развој корисничких сервиса за 2008. годину, циљеви и закључци са Скупштине Библиотекарског друштва Србије одржане у фебруару 2009. године, извештаји о раду Библиотекарског друштва у 2008. години, Управног одбора Друштва, Надзорног одбора и Финансијски извештај за 2008, као и извештаји о раду подружница, комисија и секција у 2008. години. Разматрана су текућа дешавања, усвојен План рада Комисије за 2009. годину, и уз дискусију и анализу дефинисани су задаци и циљеви Комисије (приоритети и редовне активности Комисије).

Рад Комисије у 2009. годину реализован је кроз приоритетне и редовне активности:

Приоритети рада Комисије за развој корисничких сервиса 2009. године:

1. Проширење чланства комисије (остварено делимично, кроз утемељивање чланства које својим ангажовањем и ентузијазмом жели дати допринос Библиотекарском друштву Србије, развија корисничке сервисе и унапређује професију у својим библиотечким срединама)

2. Подстицање активнијег рада комисије (остварено у потпуности, нарочито кроз праћење новина, самостално образовање, активно учешће, међународне конференције, научне скупове и трибине, предавања и размену искустава из области рада са корисницима и новим технологијама)

3. Електронски сервиси и презентација рада Комисије (остварено у потпуности: информације, документи и извештаји електронским сервисима постали су доступни свим члановима Комисије, израђен је електронски Календар значајнијих догађаја Комисије, установљена размена и дељење дигиталних докумената, израђен профил Комисије на електронским друштвеним мрежама ради омасовљења чланства, поспешивања активности и анимирања библиотекара)

4. Сарадња са другим секцијама и комисијама БДС (остварено у потпуности, нарочито са Секцијом за јавне библиотеке БДС)

5. Организовање састанака са члановима Комисије – едукација запослених у библиотекама при коришћењу електронских извора информација, употреба савремених технолошких решења, унапређење корисничких сервиса (остварено у потпуности, и више од тога, изашло се из оквира окупљања на састанцима искључиво у Београду и прешло на теренски рад, предавањима по темама, на основу плана и потреба након претходно урађене анализе, нарочито на плану Open Access сервиса кроз нучни скуп и трибину у Београду и Новом Саду).

2. састанак са Секцијом за јавне библиотеке, април 2009[3]

3. „Open Access Day“ - учешће чланова на научном скупу у Београду, октобар 2009[4]

4. „Open Access у Србији“ – учешће на трибини у Новом саду уз предавања и презентације чланова Комисије, новембар 2009[5]

2. Учешће на Скупштинама Друштва (фебруар, изборна у јуну и свечана 14. децембра 2009)

3. Састанак са новоизабраним Управним одбором Друштва (УО је упознат са циљевима, задацима, активностима и основним проблемима у раду Комисије за развој корисничких сервиса)[6]

4. Израђен Предлог Комисије за развој корисничких сервиса да се члановима БДС олакша присуство на ИФЛА 2009 годишњој конференцији[7]

5. Разматран проблем непостојања секције ни комисије за дечје библиотеке/дечја одељења односно за рад са децом у библиотекама

6. Присуство на предавањима и приказима годишње конференције ИФЛА-е, нарочито на представљањима саопштења библиотекара из Србије и њихових постер-презентација (септембар, 2009)

7. Предавања по позиву чланова Комисије на научним скуповима и трибинама за чланове Комисије и библиотекаре Србије (теме: информациона писменост библиотекара, информациона доступност, Open Access, електронски сервиси у библиотекама...):[8]

- „Open Access Day“, научни скуп на Медицинском факултету у Београду, октобар 2009

- „Open Access у Србији“ – учешће на трибини Универзитета у Новом Саду уз предавања и презентације чланова Комисије, новембар 2009

Посебна пажња посвећена је питању обавезе плаћања чланарине и броја активних чланова Библиотекарског друштва Србије, као и бројности, активности и одговорности чланова Комисије за развој корисничких сервиса. Истоветно стање у другим комисијама констатовано је и у оквиру чланства Комисије за развој корисничких сервиса са следећим закључцима:

1) број чланова Комисије који је у самом почетку присуствовао састанцима вишеструко се смањио и свео на број појединаца који желе да се овом темом баве, развијају корисничке сервисе и унапређују професију у својим библиотечким срединама;

2) чланови Комисије не уплаћују чланарину понаособ, осим изузетака, јер су за њих то углавном чиниле установе у којима раде, те је са престанком уплата библиотека престало и чланство појединаца у Друштву. Дефинисана је обавеза чланова плаћања чланарине за Библиотекарско друштво Србије.;

3) изражена је потреба дефинисања циљева и задатака Комисије али и конкретних обавеза, одговорности и задатака чланова Комисије на основу испитивања, стања и приоритетности проблема од највећег значаја за развој корисничких сервиса и чланство Комисије.

Закључак који се на основу реализованих циљева и активности чланова Комисије у 2009. може извести је: слаба мотивисаност већине чланова Комисије да се састају у појединим случајевима настала је услед неразумевања управе библиотека и институција из којих чланови долазе. Као оправдани проблеми намећу се случајеви немогућности замене појединих чланова Комисије у тренуцима састанака који су ван њихових средина; Жеља колега да састанцима присуствују није довољна услед немогућности самосталног финансирања. У осталим случајевима оправдани разлози не постоје. Стога се кренуло са „теренским“ радом, отварањем ка члановима Комисије и свим библиотекарима и у другим срединама кроз трибине и предавања ван устаљених библиотека-места састајања, и ван Београда (посета, предавања, размена искустава: Библиотека Института за онкологију и радиологију у Београду, Централна библиотека Медицинског факултета у Београду, Централна библиотека Универзитета у Новом Саду).

Комисија за каталогизацију је одржала свој састанак у 26.марта 2009.године у Библиотеци града Београда. Састанку је присуствовало 16 чланова: Светлана Јанчић, Јелена Вукотић и Бранкица Ресан из Народне библиотеке Србије, Миљана Ђукић, Катарина Михајловић, Сања Цвркота, Станка Јовичић и Бранка Ристивојевић из Библиотеке града Београда, Александра Тртовац из Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'', Бранка Јовић из Матичне библиотеке ''Љубомир Ненадовић'' из Ваљева, Блаженка Марковић из Градске библиотеке у Новом Саду, Гордана Вучковић из Народне библиотеке ''Вук Караџић'' из Крагујевца, Нада Димитријевић из Народне библиотеке ''Радислав Никчевић'' из Јагодине, Наташа Плавшић из Градске библиотеке ''Карло Бјелицки'' из Сомбора, Вера Зарић Митровић из Народне библиотеке ''Илија М. Петровић'' из Пожаревца и Јадранка Јовић из Народне библиотеке ''Радоје Домановић'' из Лесковца. На предлог досадашњег председника Комисије, Светлане Јанчић, са којим су сагласили сви присутни, за новог председника изабрана је Александра Тртовац из Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'' пошто је колегиница Бранка Ристивојевић, из оправданих разлога, одбила кандидатуру за функцију председника Комисије. Поводом друге тачке дневног реда закључено је следеће: 1. да се због кратких рокова и немогућности предаје пројеката којим би се конкурисало код Министарства културе, конференција о каталогизацији коју ће организовати Комисија одржи 2010. године. 2. да се сва питања и проблеми који се у раду јављају доставе мејлом Светлани Јанчић или Александри Тртовац, а оне ће било директно одговорити, било припремити одговоре за наредни састанак 3. да се у оквиру презентације Комисије на сајту БДС објави адресар чланова, извештаји са састанака, смернице у раду, линкови на званична документа IFLA-е, као и на стандарде за каталогизацију преведене на српски језик, 4. да се утврди које је публикације потребно превести да би се побољшао квалитет рада (нпр. примена UNIMARC-a на опис поједине грађе), 5. да се свим библиотекама, без обзира на програм у којем раде доставе упутства за обраду монографских публикација Редакционог одбора ВБС-а за каталогизацију јер су та упутства универзалног карактера.

Нови састанак Комисије за каталогизацију одржан је 26. маја 2009. у Библиотеци града Београда. Састанку је присуствовало 15 чланова: Светлана Јанчић и Јелена Вукотић из Народне библиотеке Србије, Миљана Ђукић, Катарина Михајловић, Сања Цвркота, Станка Јовичић и Бранка Ристивојевић из Библиотеке града Београда, Александра Тртовац из Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'', Бранка Јовић из Матичне библиотеке ''Љубомир Ненадовић'' из Ваљева, Блаженка Марковић из Градске библиотеке у Новом Саду, Гордана Вучковић из Народне библиотеке ''Вук Караџић'' из Крагујевца, Нада Димитријевић из Народне библиотеке ''Радислав Никчевић'' из Јагодине, Наташа Плавшић из Градске библиотеке ''Карло Бјелицки'' из Сомбора, Јадранка Јовић из Народне библиотеке ''Радоје Домановић'' из Лесковца, Вера Зарић Митровић из Народне библиотеке ''Илија М. Петровић'' из Пожаревца и Андријана Зубић из Библиотеке Машинског факултета у Београду. Разговарало се о:

- променама у шифрарницима држава и језика према ISO стандарду (препорука је да се задрже стари кодови за државе и језике у случајевима где је то могуће; тамо где то није могуће испитати употребу поља 620)

- обради трилогија (случајеви кад се подаци уносе у 200$а$h$i, односно у 225$a$v)

- усвојеним скраћеницама у напоменама и њиховом примењивању (маг. рад, докт. дисерт., Фил. фак., Филоз. фак., ...)

- употреби поља 300 и стандардизацији начина уноса напомена (Напомене уз текст, Напомене у тексту, Напомене: стр. ...)

- употреби поља 320 и стандардизацији начина уноса напомена (Напомене и библиографске референце уз текст, Напомене и библиографске референце у тексту, Напомене и библиографске референце: стр. ...)

- јединственој одредници ауторки са двочланим презименом (водити одредницу на најпрепознатљивији облик имена ауторке)

- могућностима утицаја на издавачке куће у погледу стандардизације насловне стране (препорука да се уведе награда за издаваче који поштују принципе, податке наводе тачно; награда би била подстицајна нарочито за мање издаваче).

Колегинице из Библиотеке града Београда припремиле су материјал о могућим облицима формалних одредница за нове државе настале након распада СФРЈ, а о том предлогу ће се расправљати на следећем састанку Комисије.

Дискутовало се о нормама за каталогизацију, односно обједињену обраду у различитим типовима библиотека. Дошло се до закључка да на основу препоручених, још увек незваничних норми Народне библиотеке Србије, а уз сарадњу са колегама из Комисије за класификацију при БДС треба да дамо предлог Управи БДС за нормирање послова везаних за обраду публикација. Посао је обиман, треба сачекати нови сазив Скупштине, нову Управу БДС и онда озбиљно приступити дефинисању норми узимајући у обзир све типове библиотека.

Статутарна комисија, коју је именовала Скупштина Друштва у фебруару 2009.године одржала је састанак у Народној библиотеци Србије у току априла месеца, када је започела израду новог Статута Друштва. Како је у том периоду започета јавна расправа о новом Закону о удружењима, а истовремено Комисија закључила да је променама Статута Друштва најцелисходније приступити после изборне скупштине у јуну, прекинула је свој рад до скупштине 15.јуна 2009 године. На скупштини је усвојен Извештај о дотадашњем раду и уважени предлози да се настави рад на изарди Статута после избора у Друштву. У међувремену је усвојен Закон о удружењима, а његова примена предвиђена по истеку рока од шест месеци од дана усвајања, те су се формлано правни услови за рад ове Комисије стекли тек у јануару 2010. године. У међувремену је дошло и до замене два члана ове комисије, те ће она наставити свој рад у саставу: Весна Ињац, Гордана Стокић Симончић, Боривоје Ђорђевић, Весна Петровић и Весна Црногорац и припремити текст новог Статута најкасније до јуна 2010 године, после чега ће уследити широка јавна расправа.

На иницијативу Секције за специјалне библиотеке, Управни одбор Друштва је именовао радну групу за израду Смерница за рад специјалних библиотека. Током 2009.године Радна гурпа је одржала неколико састанака а на последњем састанку одржаном септембра 2009. у библиотеци Пореске управе Републике Србије утврдила текст нацрта Смерница. Састанку су присуствовали следећи чланови Радне групе:

- Ивана Илић Киш, библиотека Српског народног позоришта, Нови Сад

- Ана Ивковић, библиотека Института за онкологију и радиологију Србије, Београд

- Драгана Милуновић, Народна библиотека Србије

- Светлана Миленковић, библиотека Народног музеја, Београд

- Биљана Кањижај, библиотека Пореске управе, Београд

- Мирјана Црнчевић, биоблиотека Института за штитасту жлезду и метаболизам, Златибор

- Оливера Настић, библиотека Музеја савремене ументости, Београд, као и Весна Ињац, Народна библиотека Србије и Гордана Стокић Симончић,члан УО Библиотекарског друштва Србије.

Састанак је отворила Ивана Илић Киш, председник Радне групе. Констатовала је да су после јавне расправе о предложеним смерницама, које су биле стављене на сајт Библиотекарског друштва, пристигла четири предлога: Драгане Милуновић из Народне библиотеке, Силвије Бркић из библиотеке Медицинског факултета из Новог Сада, Бранислава Ђурашевића из библиотеке Института Винча и Ане Ивковић из библиотеке Института за онкологију. Размотрана су сва четири предлога и изнете примедбе на поједине чланове текста Смерница. Одлучено је да цео текст Смерница буде спреман од 6. октобра 2009, када је састанак Заједнице матичних библиотека Србије. Састанак је протекао у радној атмосфери, са уверењем да ће предлог бити усвојен од УО БДС, и у доброј вери подржан од стране надлежних.

Текст је упућен Управном одбору БДС који је уз корекције усвојен у новембру 2009.године. Смернице је усвојио и УО Народне библиотеке Србије и Заједнице матичних библиотека Србије, а чека се још на усвајање од стране Библиотеке Матице српске, после чега ће бити објављен на веб сајтовима и прослеђен специјалним и матичним библиотекама у Србији.

[1] први редован састанак Комисије одржан је у Библиотеци града Београда, марта 2009

[2] према утврђеном Календару Комисија би требало да одржи четири редовна састанка годишње: у марту, мају, септембру и децембру

[3] уместо у мају

[4] уместо редовног састанка у септембру

[5] уместо редовног састанка у децембру

[6] Састанак Управног одбора са председницима и координаторима подружница комисија и секција Друштва, 4. септембар 2009.

[7] Услед погодности да се ИФЛА годишња конференција 2009. одржавала у Европи у Милану, упућена је иницијатива управи БДС према другим институцијама које могу бити од помоћи (министарства науке, културе, Народна библиотека Србије...) како би што већи број библиотекара из Србије могао да конференцији присуствује или узме учешћа

[8] предавања по позиву, чланова Комисије за развој корисничких сервиса и друштва БДС:

Ана Ивковић: Друштвени медији и научна информација

Сања Антонић: Цитатни индекс и будућност отвореног приступа

Нада Арбутина: Позив најмлађима

Зоран Здравковић: Информациона доступност. RSS и SNS информациона платформа

[9] Мајкл Хабиб: Library 2.0, Science 2.0, у организацији Универзитетске библиотеке, Зира Центар, 29,30. октобар 2009 ; Бора Живковић (Public Library of Science): Отворено друштво и отворена наука, Универзитетска библиотека у Београду, јул 2009